Фронтекс стиже у Србију, сабирни центри на Балкану?

То је дио стратегије ЕУ да појача контроле граница и повећа број депортација. У игри и даље идеја о сабирним центрима на Балкану, пише Дојче веле.

Лидери Европске уније пронашли су најмањи заједнички садржалац у избјегличкој кризи – боља заштита спољних граница и ефикасније депортације оних који немају право на азил.

У тренутку док Италијом влада коалиција која одбија приступ спасилачким бродовима, а земље Вишеградске групе одбијају да и једна једина избјеглица буде распоређена код њих, јасно је да ЕУ може да се договори само о рестриктивнијој политици.

Вјерује се да ће то бити и централна тема самита шефова држава и влада чланица ЕУ који се у сриједу и четвртак одиграва у Салцбургу.

Себастијан Курц канцелар Аустрије, која тренутно предсједава ЕУ, у недјељу је пред припремни састанак са канцеларком Ангелом Меркел инсистирао на јачању европске агенција за заштиту граница Фронтекс. Његова идеја – која није даље објашњена и разрађена – јесте да Фронтекс спречава бродове и чамце са избјеглицама да се уопште отисну са обала Африке.

На сличној је линији и шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер, који има план за ојачавање Фронтекса чије би људство умјесто досадашњих 1.500 службеника требало до 2020. подићи на 10.000. Те би трупе онда по потреби подржавале око 100.000 граничних полицајаца појединих држава. „Није идеја да се преузме или замјени њихова одговорност већ да се енормно повећа подршка њиховим задацима”, рекао је комесар ЕУ за избјеглице Димитрис Аврамопулос за хамбуршки лист Абендблат.

Већ договорено са Србијом?

У новој поставци Фронтекса би Њемачка могла да обезбједи 1.300 полицајаца који би на међудржавним границама у Европи требало да помогну при патролама и контролама докумената.

Фронтекс ће дјеловати и на територији „трећих држава” – у преводу и на Западном Балкану који је дио Балканске руте. Аврамопулос тврди да су одговарајући споразуми већ постигнути са Србијом, Албанијом и Македонијом.

То је новост која до сада није потврђена у Београду. Током јула је европски комесар за сусједство Јоханес Хан потврдио да се преговара о приступу Фронтекса територији Србије и Македоније, али то је сада, према тврдњама из Брисела, и завршено. Далеко од очију и ушију јавности.

О овоме у Србији има мало ријечи, а још је мање јасно шта би то требало да значи. У мају прошле године су Вечерње новости писале да је Србија одбила понуду Фронтекса за закључењем споразума према којем би службеници ове агенције имали имунитет у Србији, али да се влада у Београду огласила спремном „да настави преговоре како би се особљу Фронтекса олакшао оперативни рад у Србији”.

Премда комесар Аврамопулос сада није конкретно поменуо Црну Гору, подгоричке Вијести су током јуна објавиле да је црногорска Влада спремила нацрт споразума према којем би припадници Фронтекса могли да притекну у помоћ у случају прилива миграната, а за узврат не би у Црној Гори могли да буду кривично гоњени, свједоче на суду нити би плаћали порез. До сада су фронтексовци у региону били на граници Грчке и Македоније, те Хрватске и Србије.

Према новом плану би јединице Фронтекса биле опремљене за око двије милијарде евра – и авионима, бродовима, оружјем. У пракси би то, како преносе избори у Бриселу, изгледало тако да нека чланица ЕУ, која очекује пристизање великог броја избјеглица, затражи помоћ Фронтекса који би онда могао да преузме комплетну процедуру одлуке о азилу при чему ипак званична коначна одлука остаје у надлежности суверених држава. Тај скупи спорт био би плаћен из бриселске касе.

Више депортација

Друго, лидери европских земаља би требало да разговарају о усаглашавању правила за депортације људи којима је одбијено право на заштиту. Прошле године је у Европи било пола милиона људи који је заправо требало да се врате у домовине, али је депортовано или је отишло тек 36 одсто. Идеја је и да они којима је захтијев за азил одбијен на граници могу лакше да буду приведени и да проводе мјесеце у депортационом затвору.

Организација за људска права ПроАзил то критикује као „програм за обухватно интернирање избјеглица”. „Према овом плану који предвиђа многе разлоге за хапшење би сваки потражилац азила могао да заврши иза решетака”, каже Гинтер Буркхарт из ове организације. Он идеју сматра „тешким ударом на правне темеље ЕУ” и „укидањем фер поступка азила”.

На то комесар за избјеглице Аврамопулос одговара: „Европа јесте и мора остати мјесто на којем ће међународну заштиту добити сви они којима је збиља потребна.”

Сабирни центри на Балкану?

Према извјештају Шпигела, који се позива на повјерљива документа, аустријски канцелар Курц жели европским колегама ове седмице да предочи још оштрије предлоге. Тако Курц наводно размишља о горњој граници за избјеглице на Европском нивоу – дакле, да се годишње може примити само одређени број избјеглица. Даље Беч предлаже неку врсту вредносног теста за дошљаке према којем би заштиту могли да добију само они који прихватају европске вриједности као и сабирну центре ван ЕУ. Они се превасходно односе на афрички континент, али би могли да погоде и Балкан.

„Наводе о Србији као тампон-зони имали смо и током претходних година када је кроз Србију прошло око милион миграната. Наша земља ни тада није постала сабирни центар за мигранте, нити ће то бити у будућности”, рекао је у јеку те дебате током јуна министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Идеја је лансирана од ове године, а посебно јој се опирала Албанија која је, као поморска земља, помињана као могућа „сигурна лука” за бродове са мигрантима. Идеју о томе да се на њиховим територијама праве сабирни центри у којима би се до коначне одлуке груписали потражиоци азила одбиле су и БиХ, као и земље сјеверне Африке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.