Да ли ће Brexit маргинализовати Балкан на агенди Брисела?
Београд - Излазак Велике Британије из Европске уније ће имати велики утицај на евроинтеграције Србије и Западног Балкана, имајући у виду улогу коју је Лондон играо у региону, оцијенили су панелисти на данашњем форуму на тему “Brexit: изазови за Европску унију и Западни Балкан” у организацији Центра за спољну политику и Фондације Конрад Аденауер у Србији.
Директор Представништва Фондације Конрад Аденауер у Уједињеном Краљевству и Ирској Феликс Дане изјавио је да су последице и изазови Brexitа сложени и да нико не зна шта ће се тачно десити, као и да је песимиста и да не искључује могућност “испадања” Британије из ЕУ без договора.
Говорећи о посљедицама Brexitа по земље Западног Балкана, он је изјавио да Британија сада престаје да држи ову регију у фокусу, те да ће постојати један период у коме ће сарадње бити, али је питање колико ће она бити исплатива по Британију.
“Brexit ће имати велики утицај на Србију и Западни Балкан, јер све што је учињено у региону до сада је урађено захваљујући Европској унији и САД, посебно када је ријеч о изградњи европског вриједносног система”, истакао је Огњен Прибичевић, некадашњи амбасадор Србије у Лондону и Берлину.
Он сматра да ће Западни Балкан сада бити на маргинама интереса Уније, те да је додатни проблем то што Србија и регион сами не могу да се изборе са модернизацијом.
Међутим, како Прибичевић каже, након референдума у Британији, у политичким круговима Лондона сва остала политичка питања су била упитна, осим реализације Brexitа.
“Изласком из Европске уније, Велика Британија се посветила изградњи нове глобалне улоге, али не знам како ће успјети у томе сада поред растуће економије попут Индије, Бразила и Кине”, рекао је Прибичевић.
Предсједник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић, посљедице изласка Британије из ЕУ илустровао је реченицом из популарне серије “Игра пријестола” - “Winter is coming”.
“Овог прољећа, ове године, зима долази, како, нажалост за грађане Велике Британије, тако и за грађане држава Западног Балкана и Србије”, рекао је он.
Говорећи о утицају Brexitа на генералну политику прошрења ЕУ, Мајсторовић је рекао да у Србији постоји увјерење да ћемо изласком Британије из ЕУ “изгубити некога ко се залагао за проширење ЕУ”, али да Британија никада није била подржавалац проширења “зато што је вољела проширења” већ зато што је имала другачију политичку агенду унутар саме ЕУ, односно “тежила је више разводњавању него што је била заинтересована за нове, посебно нефункционалне, чланице”.
Драган Ђукановић са Факултета политичких наука сматра да поред Brexitа, проблеми у ЕУ постоје на свим нивоима, али он тврди да без европске интеграције, неће бити ни модернизација Западног Балкана.
“Поред Brexitа, ту су и други проблеми попут јачања евроскептицизма, европске деснице, као и губљења интереса за нову интеграцију, што оставља Западни Балкан као недовршени безбједносни пројекат на разваљинама бивше Југославије”, казао је Ђукановић.
Ђукановић објашњава да свака криза унутар Европске уније одражава се и на Западни Балкан који је, према његовим ријечима, 30 година уназад перманентно у кризи.
Директор представништва Фондације Конрад Аденауер у Београду Норберт Бекман-Диркес рекао је да је све око Brexitа требало да буде завршено до 29. овог мјесеца, али да је захвалан Британцима што су пружили прилику додатно да се расправља и дискутује о овом питању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
