Анкете показују да се у Хрватској боље живјело у Југославији
Загреб - Два истраживања у Хрватској показала су да већина особа са искуством живота у Југославији /СФРЈ/ сматра да се тада боље живјело него данас, док неки економски аналитичари тврде да је то само "носталгија за младошћу".
Тако је истраживање портала "Моје вријеме" /mojevrijeme.hr / из 2015. године показало да чак 82 одсто хрватских испитаника са искуством живота у СФРЈ мисли да се тада боље живјело.
Чак 74 одсто анкетираних тврдили су да би, под одређеним условима, поново могли да живе у једнопартијском систему, ако би живјели у благостању.
Сличне резултате показало је и истраживање портала "Индекс" од прошле године у којем је 71 одсто испитаника, од укупно 34.000, одговорило да је у СФРЈ било боље.
Посебно су наглашаване области социјалног рада, економије, образовања, здравства, безбједности и културе у СФРЈ као много боље него у независној Хрватској.
Неки економисти напомињу да су Хрвати у касним седамдесетим годинама прошлог вијека у СФРЈ са просјечном платом могли да купе више него са просјечном платом из 2016. године, бар када је ријеч о основној потрошачкој корпи.
Противници "југоносталгије" у Хрватској позивају се на глобалне параметре који указују на општи развој човјечанства, те на боље услове живота данас и дужи животни вијек.
У САД су људи крајем 19. вијека просјечно радили око 60 часова седмично. Данас је просјек пао на 33, а у Француској, Холандији и Њемачкој испод 30 часова.
Ипак, није јасно какве везе ти подаци имају са упоредним везама СФРЈ-данашња Хрватска, заснованим на прецизним подацима који се односе на платежно стање онда и данас, те стање опште безбједности или сигурности радног мјеста, наводе противници "југоносталгије".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
