АП: Све јачи руски утицај на Балкану, Балтику и у централној Европи

Недјељу дана прије избора у БиХ, лидер Републике Српске Милорад Додик је био у Москви, на трци Формуле један и на састанку са предсједником Владимиром Путином. Том приликом је, наводи АП, Путин пожелио Додику “велики успјех” на изборима и на поклон добио беџ Републике Српске, што се види на снимцима.

Ти снимци су, како пише АП, очигледан приказ руског утицаја на Балкану, једном од најосјетљивијих региона Европе, гдје запад жели измирење и реформе послије ратова деведесетих година.

Додик, који се залаже за отцјепљење Републике Српске, у међувремену је побиједио на изборима за српског члана Предсједништва БиХ и сматра се да ће то ојачати позицију Москве на Западном Балкану јер је сада на функцији с које може да блокира било коју стратешку одлуку. Због својих ставова, Додик је под америчким санкцијама.

Русија се жестоко противи чланству балканских држава у НАТО, а западни званичници су изражавали бојазан да Москва у региону користи историјске словенске и православне везе да би подрила западну политику.

Проруске снаге су оствариле успјех и на изборима у Летонији, гдје Руси чине четвртину становништва, али ће побједничка партија Хармонија по свој прилици имати тешкоћа у формирању коалиције.

Сарајевски политички аналитичар Адан Хускић рекао је да утицај Москве расте и у дијеловима Европе с којима не постоје идентитетске везе.

Према његовим ријечима, те земље као заједничко имају “високе нивое непотизма и корупције” па им је ближе повезивање са западним демократијама “по природи веома тешко”.

У извјештају Европског савјета за спољне послове се наводи да стратешки циљ Русије није директна контрола над Балканом већ “потхрањивање и увеличавање постојећих напетости”.

“С руске тачке гледишта, приступ ЕУ Западном Балкану није ни озбиљан ни систематичан и то Москви даје могућности да ствара предност”, пише у том извјештају.

АП наводи да руски савезници на Балкану активно изазивају неповјерење у запад, представљајући САД и ЕУ као непријатеље који желе да земљама одузму идентитет и национални понос путем евроинтеграција. Савршени примјер за то је, пише АП, Милорад Додик, за ког су запад и НАТО непријатељи док је Русија пријатељ који потпуно поштује “словенску браћу”.

Заглибљена у својим проблемима кризи евра, имиграцији и Бреџиту ЕУ је годинама занемаривала Балкан. Сада се неки европски званичници плаше да би регион поново могао упасти у сукобе ако брзо не уђе у ЕУ. Предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер је недавно рекао да ако се Балкану не понуди јасна европска перспектива прије или касније се може поновити оно “што се дешавало деведесетих”.

Ти страхови, како наводи АП, нису неосновани.

Тензије су у порасту измедју Србије и Косова, упркос дијалогу у Бриселу о политичком решењу.

У Македонији је, упркос надама САД и ЕУ у брзо прихватање споразума с Грчком о промјени имена, референдум о том питању пропао због слабе излазности. То је изазвало нове страхове од нестабилности у земљи која је 2001. била на ивици грађанског рата.

Амерички министар одбране Џејмс Матис је иза протеста против споразума и у Македонији и у Грчкој видио руски утицај и прошлог мјесеца је изјавио да САД “не желе да виде да Русија (у Македонији) ради оно што је покушала у многим другим земљама”.

Русија негира да се мијеша у политику балканских или балтичких држава. Међутим, наводи АП, руска стратегија меке моћи добро успјева у Србији, прије свега због сјећања на НАТО бомбардовање 1999.

Русија је тако, пише АП, у замјену за подршку Београду око Косова добила вјерног савезника иако Србија преговара о чланству у ЕУ.

АП такође наводи да су два руска војна обавјештајца оперисала из Србије у наводном покушају да 2016. организују пуч у Црној Гори да би спријечили улазак Црне Горе у НАТО.

“Били смо свједоци неуспјеха референдума у Македонији. Свједоци смо тога у БиХ гдје је Република Српска постала бастион руских интереса. Били смо свједоци тога у Црној Гори и сведоци смо тога у Србији. Све то помаже Русима да уложе минимум и добију готово максимум из свог политичког утицаја”, навео је политички аналитичар Бошко Јакшић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.