Заштита писма је заштита културе и идентитета

Рекла је ово министарка просвјете и културе Републике Српске мр Наталија Тривић поводом одржаног Форума о ћирилици, који би требало да допринесе позиционирању ћирилице, као симболичког елемента културног насљеђа.

Она је истакла да вјерује да ће закључци са Форума о ћирилици и двије дискусије које се односе на јавну употребу ћирилице и употребу ћирилице у дигиталном добу учинити озбиљан помак на путу системског рјешавања заштите нашег писма, као питања од националног значаја.

Додала је и да је Форум о ћирилици уједно и први корак у реализацији Повеље о српском културном простору, којом је дефинисана заједничка политика дјеловања у области културе Српске и Србије и простора на којима живи српски народ.

- Очување културног и националног идентитета је наш примарни задатак, као и очување и афирмација српског језика и ћириличног писма, као неодвојивог дијела тог идентитета. То никако не искључује важност култура других народа из нашег најближег окружења и то желимо нагласити - казала је Тривићева.

Предсједник Владе РС Радован Вишковић је рекао да је очување ћирилице питање опстанка српског народа и да штитећи ћирилицу штитимо опстанак, културу и традицију и идентитет српског народа на овим просторима.

- Стручној јавности не треба да говоримо о изазовима који су пред нама када је у питању намјера других да нам српски језик отуђе и умање му значај. Овај скуп је начин да се на једном мјесту окупи академска интелектуална заједница и понуди рјешење и смјернице за даље дјеловање и креирање политика, у чему ће имати пуну подршку Владе РС - рекао је Вишковић.

Посебни савјетник министра културе и информисања Србије Драган Хамовић објаснио је да треба да схватимо да је ћирилица један од културних симбола нашег народа, који нас чине оним што јесмо.

- Окупила нас је тема коју препознајемо као битну за наше културно и укупно одржање - истакао је Хамовић те додао да је на овом пољу потребна акција и да ћирилицу треба омилити народу.

Предсједник Матице српске проф. др Драган Станић навео је да је латиница била српско секундарно писмо и у прошлости, а да свој карактеристични знак, ћирилицу, треба да очувамо, јер тиме себи самима и другима шаљемо поруку да ми себе поштујемо.

- Ако себе поштујемо, поштоваће нас и други - нагласио је Станић и изразио наду да Форум о ћирилици треба да буде прекретница када је у питању остварење заштите ћирилице.

- Ћирилици треба да вратимо достојанствено мјесто у јавном простору и постоји много начина како то да учинимо - додао је Станић.

Предсједник Друштва чланова Матице српске у РС академик Драго Бранковић истакао је да је Форум о ћирилици требало да понуди одговоре на питања какво је данашње стање ћирилице и какво мора бити сутра.

Он је подсјетио на бројне стручне и научне расправе организоване о теми заштите и афирмације ћирилице у организацији Друштва чланова Матице српске у РС и два јавна универзитета, као и научноистраживачке пројекте о позицији српског језика и заштити ћириличног писма у организацији Академије наука и умјетности РС.

Током трајања Форума о ћирилици, на два панела, своја мишљења исказивали су бројни угледни професори, академици, стручњаци и издавачи, који су, износећи своје тезе, покушали да питање овог значајног проблема поставе у контекст данашњице и акценат ставе на његово рјешавање.

Један од учесника панела “Ћирилица у јавној употреби у Републици Српској и БиХ” био је и професор на Филозофском факултету у Палама и Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић. Он је нагласио да је најбитније питање односа ћирилице и српског језика на различитим просторима у заједничкој култури српског језика.

- Када говоримо о ћирилици, морамо говорити о њеном односу према статусу српског језика. Морамо на једноставан начин везивати рјешења која се тичу заједничких погледа на читавом српском културном простору - навео је Ковачевић.

Он се осврнуо на ситуацију која се тиче употребе службеног језика и разликовања јавне и службене употребе.

- Службени језик је само онај језик којим се користимо у односу према државним службеницима, само када расправљамо у односу према влади, општинама. Омогућава само оно што подразумијева службу. Јавна употреба подразумијева бар четвороструко већу употребу. Из опсега службене употребе избачене су школе, избачени су факултети. Све је у јавној употреби, а будући да јавна употреба не може бити дефинисана законски, с те стране све што није одређено у службеној, припада јавној употреби - објаснио је Ковачевић.

Сарадња

Ковачевић је нагласио је да је потребна сарадња између Српске и Србије и разговор о заједничким погледима на културни простор.

- Битно је да се стално води рачуна о аспекту дјеловања - односу ћирилице и српског језика и односу ћирилице и језичке културе. Ако немате адекватан однос у образовном систему и политици према српском језику, немојте очекивати да ћете имати такав однос према језичкој култури. Ако је никакав однос према српском језику, језичка култура мора бити оваква каква је сад. Ако влада некултура у правом смислу, све што је култура је већ поништено. Закључци морају бити у корист и на корист српског народа - закључио је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.