Три деценије од смрти Мирослава Мике Антића

Приредила: Мирна Пијетловић
Три деценије од смрти Мирослава Мике Антића

Нови Сад - Година у којој се обиљежавају три деценије од смрти највећег сањара међу пјесницима Мирослава Мике Антића испуњена је бројним културним догађајима, а они који су имали част да се друже са Миком са сјетом се присјећају на који је начин плијенио невјероватном енергијом.

Девети "Антићеви дани", у организацији Културног центра Новог Сада, посвећени су обиљежавању три деценије од смрти великог пјесника и сањара.

Пјесник великог свијета Мирослав Антић написао је "Најмању песму", а како су је видјели и доживјели најмлађи, цртежима су оживјели новосадски малишани.

Прије више година Антића је цртао и велики Момо Капор, а тај портрет свједочи о бесмртности пријатељства.

- Цртеж Мике Антића је настао једно јутро, јер су обојица волели да седе и да причају за кафанским столом. То су били дивни разговори по целу ноћ. Не знам ко је ту више причао и ко је кога слушао - каже супруга покојног Моме, Љиљана Капор.

Сликама, цртежима, графикама и инсталацијама умјетник и педагог Угљеша Цолић освијетлио је пјесника и сликара Антића као боксера и шахисту.

- Иза наслова ове изложбе "Таљ није непобедив" крије се једна легендарна партија шаха у којој је Мирослав Антић доминирао над бриљантним велемајстором, тадашњим шахистом Михајлом Таљем - каже аутор изложбе.

О завичају у поезији Мирослава Антића говорило се на округлом столу, посвећеном овом сјећању.

- Код Антића нема чисте границе између завичаја и света, између завичаја и свемира - истакао је на округлом столу проф. др Јован Љуштановић.

Уприличен је и сусрет са Кољом Мићевићем, овогодишњим добитником награде "Мирослав Антић" и Љубивојем Ршумовићем, првим носиоцем тог признања, у Новом Саду, који је за Мику Антића био "велико пролеће".

Дјело

Пјесник Мика Антић у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вјечити пријатељи. У дјечијој литератури, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом дјелу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вриједне мале ствари које одрасли људи не примјећују. Он пише о ситницама које човјека окружују, а које он није у стању да примијети, оптерећен свакодневним животним активностима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана