Стваралаштво Боре Ђорђевића обиљежило многе генерације

Стваралаштво Боре Ђорђевића обиљежило многе генерације 07.07.2018 20:03 | Срна

Андрићград - У оквиру Сајма књига у Андрићграду данас је одржан округли сто о теми “Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића”, посвећен овогодишњем добитнику “Велике награде Иво Андрић” коју додјељује Андрићев институт, на коме је истакнуто да је Ђорђевићева поезија обиљежила многе генерације и да се показао као изврстан музичар и пјесник.

Новинар и музички критичар Петар Пеца Поповић говорио је о креативној линији која је оставила трага и сковала српски језик од Бранка Радичевића, преко Боре Ђорђевића и са искуством Марчела.


“Говорим о људима који су променили и говорни и песнички језик у музици. Ђорђевић 45 година делује у језику и оставио је велики траг. Он је најнаграђенији учесник у рокенролу који је писао песме”, истакао је Поповић.

Он је оцијенио да су Радичевић, Ђорђевић и Марчело оставили судбоносне трагове на овом пољу.

“Да није било Радичевића, Ђорђевића и Марчела не би бећарци и строградске песме ушле у нашу традицију. Без Боре Ђорђевића домаћи рокенрол не би био тако храбар, тако луд и тако бескомпромисан, а без Марчела не би ушао у 21. век”, оцијенио је Поповић.

Он је напоменуо да Марчело заступа оно што многи људи не разумију, заступа говор хип-хопа који је у овом моменту најутицајнији говору у музици у свијету.

Лингвиста Милош Ковачевић говорио је на округом столу о рими као доминанти у поезији Ђорђевића.

“Ово је један од ријетких скупова на коме можемо говорити о Бори Ђорђевићу као кантаутору и човјеку који је аутор својих пјесама на два плана, као музичар извођач и аутор пјесама”, рекао је Ковачевић.

Ковачевић каже да се може говорити о врло специфичном скупу који се баве поезијом у музици и музиком у поезији.

“Оно што повезује музику и позију је ритам, а основа једница ритма је рима. Рима претпоставља еуфонију и основно је средство пјесничког језика”, нагласио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, еуфонија, звучна сагласност обогаћује поезију. “Римоване ријечи морају на неки начин да се супростављају. Узмите један од стихова Боре, један од парадоксних његових ремидистенција гласи - рат је немој ништа да бринеш, сигурно ћеш да погинеш. Замислите бринути и погинути - то је међусобно повезано и оне се римују. Зар је нормално да се неко не брине зато што ће да погине”, упитао је Ковачевић.

С друге стране, каже он, преко тог парадокса најбоље се види да рима у себи обједињује двије врло значајне љепоте језика, љепоте пјесме, а то је заправо с једне стране подлога истости, а управо на тој истости се прави разлика.

“И када правите на тај начин разлику онда се пјесници по томе и диференцирају. Колико су вриједни пјесници који се у задатим формама могу исказати семантички или значењски као врло значајни”, рекао је он.

Он је појаснио да је сваки Ђорђевићев стих римова, јер римовање осим што је естетска вриједност и формална и семантичка поезија, она је и препорука за лакше памћење поезије.

“Риме Боре Ђорђевића су значајне зато што његова поезија на неки начин излази из аристократских кругова и спушта се на улицу. Али, како на улицу? То није улична поезија него поезија која употребљава народни језик”, рекао је овај лингвиста.

Ковачевић каже да се Ђорђевић не либи да употреби табуизиране ријечи, те да без њих та поезија не би имала такво дејство.

“Народ увијек воли да препозна себе и народ највише воли оно што је забрањено, а ова поезија није забрањена, она је заправо преопручљива да се види”, нагласио је Ковачевић.

Он је појаснио како табуизирани елементи могу постати поетски елементи, те додао да се то у славистици зове еротизми. “То је употреба језика који треба да створи еротску ситуацију која може бити врло лијепа и пожељна”, рекао је Ковачевић и додао да те пјесме лагано стичу пут до својих слушалаца и читалаца.

Магистар музике Ана Зечевић истакла је да је стваралаштво Ђорђевића обиљежило многе генерације. “Он је комплексан не само писац пјесама, он је и писац музике за музичке групе, за позориште и певач рок опере, тако да је његово стваралаштво могуће посматрати из различитих аспеката”, напоменула је Зечевићева.

Она је рекла да се Ђорђевић показао као изврстан кантаутор, али и стваралац за друге извођаче.

“Он је успешан у свему и оставио је печат због своје жанровске разноврсности”, оцијенила је Зечевићева и додала да је он има примјесе хард рока, али и вестерн музике, те реге и да је популарисао своју музику и ван граница овог поднебља.

Бора Ђорђевић рекао је да је бивша Југославије било плодно тло за рокенрол и да је “довољан разлог за пјесму - све и свашта”

“Поносан сам што је моја поезија ушла у лектиру, али и уџбенике”, истакао је Ђорђевић који ће вечерас у 22.00 часа на стадиону у Андрићграду одржати концерт са својом рок-групом “Рибља чорба”.

У Андрићграду 2. јула почео је Трећи сајам књига, још једна од великих идеја Емира Кустурице, чији је циљ представљање продукције издавача из Републике Српске, Србије и свијета, као и издавача образовне, школске и стручне литературе и издања из области религије и теологије.

Организатор Трећег сајма књига је Андрићград у сарадњи са Андрићевим институтом и Београдским сајмом књига, уз покровитељство предсједника Републике Српске Милорада Додика.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица