Санела Бабић, директорица Удружења “Императив”: Заједно можемо смјестити књижевност на мјесто које јој припада

Санела Бабић, директорица Удружења “Императив”: Заједно можемо смјестити књижевност на мјесто које јој припада 12.02.2019 11:43 | Александра Маџар

Лако је разговарати са људима који су својим идејама, радом, резултатима објаснили шта значи и како изгледа успјех. Културној сцени Републике Српске понудили су квалитет, читаоцима разговоре са најбољим домаћим писцима, кућним библиотекама - добре нове наслове, граду - први Фестивал књижевности, књижевним промоцијама - публику или најбоље речено, богатство које се не троши, а од којег се расте.

 

Наравно, ријеч је о екипи Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”, које је настало захваљујући Санели Бабић, директорици удружења. Један од повода за разговор био је долазак књижевника Миљенка Јерговића у Бањалуку, који је изазвао велику пажњу, али и стално актуелна прича о положају писаца и писане ријечи у Српској и региону. Бабићева је за “Глас Српске” говорила и о припремама за други Фестивал књижевности, који ће бити одржан од 30. маја до 3. јуна и најавила промоцију овогодишњег добитника НИН-ове награде Владимира Табашевића.

ГЛАС: Захваљујући “Императиву” 14. фебруара читаоци у Бањалуци имаће прилику да присуствују разговору са Миљенком Јерговићем. Бесплатне позивнице за овај догађај нестале су за само неколико сати. Ни на осталим промоцијама у Вашој организацији није недостајало публике. Чини ли Вам се да се ствари на књижевној сцени мијењају, али и да сте потврдили оно о чему сте и раније говорили да људи читају, да желе да чују живу ријеч, друже се и упознају са ауторима?

БАБИЋ: У посљедњих десетак година у региону је стасала нова генерација писаца који својим дјелима промовишу друштвене вриједности, умјетничким изразом говоре о времену у којем живимо, те често наступају у јавности. Нова, савремена књижевна дјела су привукла и нову, младу публику.

Република Српска је посљедњих година захваљујући умјетности препозната и призната у регионалној и европској умјетничкој јавности. Нажалост, књижевна сцена РС је дуго била “херметизована” те поред тога што имамо велики број младих, награђиваних писаца, они нису познати ни локалној јавности, а посебно не у региону. Потпуно иста ситуација је и са издавачким кућама из Републике Српске.

“Императив” је направио велики корак у промоцији и популаризацији савремене домаће и регионалне књижевности и приближио нова књижевна дјела и ауторе публици, али нисмо то могли направити сами. Бански двор је након дугог времена “отворен” за квалитетне пројекте, уредници медија дају све више простора културним догађајима, оснивају се читалачки клубови, Народна и универзитетска библиотека организује одличне промоције. Ту долазимо до онога што стално понављам - само заједно и међусобном подршком можемо направити искорак и позиционирати књижевност на мјесто које јој припада.

ГЛАС: Организовањем првог Фестивала књижевности “Императив” прошле године, али и многобројних промоција најзначајнијих домаћих аутора, упустили сте се у тежак, али значајан посао за културну сцену РС. Колики је изазов, а колика одговорност водити Удружење за промоцију књижевности и шта до сада видите као ваш највећи успјех?

БАБИЋ: Наш највећи успјех је што смо већ првим фестивалом уцртали Бањалуку на мапу значајних књижевних догађаја у региону и пажњом доброг домаћина непрестано рушимо предрасуде које, нажалост, код неких постоје о нашем граду. Сви писци који су једном дошли - желе поново да се врате.

ГЛАС: Већ сте почели са припремама за други Фестивал књижевности. Шта ове године очекује посјетиоце?

БАБИЋ: Припреме трају још од прошлог фестивала. Наш тим активно прати и чита сва нова дјела објављена у региону, правимо избор, обогаћујемо понуду. Ове године публика ће моћи да се упозна са најновијим издањима најзначајнијих издавачких кућа из Србије, Хрватске и БиХ у сајамском дијелу фестивала. Програми “Ноте и слова”, “Разговори са писцима”, “Поезију ће сви читати”, те нама посебно значајни програми за дјецу “Бајковница” и “Лектира у подне” ове године ће бити обогаћени још једним програмом који је у припреми. Нека од имена која ће нам представити своје стваралаштво су Јелена Ленголд, Бојан Кривокапић, Сенка Марић, Ивана Ђилас, Огњенка Лакићевић, Беким Сејрановић, Драго Гламузина, Румена Бужаровска, Ђорђе Микетић и други. Своје мјесто на фестивалу имају наши писци свих генерација.

ГЛАС: До фестивала је остало још неколико мјесеци, шта ће се дешавати у међувремену?

БАБИЋ: У четвртак ћемо угостити Миљенка Јерговића, 20. фебруара у сарадњи са издавачком кућом “Имприматур” представићемо роман “Законик човјека од дима” Алда Палацескија. 28. фебруара у госте нам долази Владимир Табашевић, добитник НИН-ове награде за 2018. годину.

С обзиром на то да ће фестивал и ове године бити одржан од 30. маја до 3. јуна, до тада смо планирали да организујемо још неколико разговора са неким од најзначајнијих писаца у региону. Неозбиљно је спомињати имена прије него што потврдимо договоре, утврдимо тачне термине.

Не постоји озбиљна књижевна критика

ГЛАС: Као неко ко прати догађања на регионалној и домаћој књижевној сцени добро сте упознати и са положајем писаца, који, чини се, и није баш на завидном нивоу. Шта видите као највећи разлог за такво стање?

БАБИЋ: Низ је озбиљних проблема којима се нико не бави. Прије свега не постоји озбиљна књижевна критика. Данас се свако зове писцем. Живимо у времену у којем се одлично продају књиге без икакве књижевне вриједности и такви “писци” лагодно живе од свог писања, јер на промоцијама продају и по неколико стотина примјерака књига за једно вече. Са друге стране, писци (у правом смислу те ријечи) не могу живјети од свог рада, добијају мизерне хонораре за своје романе или збирке поезије. Срамотно је да наступ стендап комичара кошта више од хонорара писца који промовише свој рад публици. На положај писаца, па самим тим и књижевности, у знатној мјери утиче недостатак системских рјешења, која би требало да поставе јасне критеријуме и на тај начин стандардизују нашу књижевну сцену.

Потребно анимирати учитеље матерњег језика

ГЛАС: Често можемо чути да вријеме у којем живимо, модерно и брзо, није наклоњено књигама, те да су млади људи у највећем броју окренути мобилним телефонима, таблетима, а не листању добрих дјела. На који начин анимирати основце, средњошколце, студенте да читају и поред обавезне литературе?

БАБИЋ: Није проблем у мобилним телефонима и таблетима, нити у дјеци и младим људима. Прво је потребно анимирати њихове учитеље матерњег језика и родитеље. Дјеца узму оно што им понудите. У вријеме у којем сам ја ишла у основну школу сви ученици су знали и на улици поздрављали Станка Ракиту или Исмета Бекрића. У посљедње вријеме, Удружење књижевника РС организује дружења наших најзначајнијих писаца за дјецу (Ранка Рисојевића, Ранка Павловића, Предрага Бјелошевића…) са основношколцима и то је пројекат који сви треба да подржимо и поздравимо. На Фестивалу књижевности “Императив” посјећена је била радионица креативног писања за дјецу, коју је водила књижевница Тања Ступар-Трифуновић. Суштина је понудити квалитет и на адекватан начин то промовисати, резултат не може изостати.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица