Отворен пут Бањалуке ка “Европској престоници културе”

Шеф тима “Европска престоница културе 2024”, Марко Билбија, рекао је да је то је документ на којем су радили више од годину дана, а који је укључио рад са цјелокупном бањалучком сценом, институцијама, појединцима, публиком.

- То је заједнички напор, кроз доста темељан и опширан рад. Трудили смо се будемо што отворенији, што транспарентнији и да читав тај процес буде што партиципативнији. Свако је имао довољно простора и времена да изложи неке своје идеје, своја виђења и савјете за стратешке смјернице, које смо ми касније некако формирали у стратешка опредјељења и документе. Мислим да је важно да овај документ буде донесен и изгласан, зато што је то први документ који овај град има, и то не само град, већ и Република Српска и Босна и Херцеговина. Дакле, то је први документ културе града, објаснио је Билбија.

Навео је да је овај документ веома важан, јер има могућност да направи једну заиста велику промјену, у десетогодишњем периоду који обухвата.

- Мислим да ће документ донијети једну значајну промјену у структурирању културе и у једном новом постављању платформе за комуникацију свих културних актера у граду. То нам је недостајало и у документ смо укључили све оне ствари које су везане за савремена стремљења у култури, а прије свега, културне индустрије, подјелу на умјетност, насљеђе и културне и креативне индустрије, као три стуба културе, која се у том дискурсу културне политике и стратешког планирања користе, додао је Билбија.

Осим престављања овог значајног документа, објављени су и резултати јавног позива за пројектне идеје, које је тим најавио 23. априла, а који је трајао до 10. маја. Пријављено је 157 пројеката, а тим је одабрао 47 пројеката. Овај конкурс није посљедњи овог типа, јер је остављено простора за друге иновативне пројекте и идеје. Члан тима, Моника Поњавић навела је чланове комисије, коју су чинили Вук Радуловић, Младен Бундало, Берендика Никодемска и Владимир Рукавина. Они су имали утицаја у избору пројеката, јер су имали више искуства и могли су да препознају ваљане пројектне идеје.

- Позвали смо ове људе јер имају много више искуства и знају препознати пројектне идеје, као престонице културе које су добре у односу на концепт који смо ми представили, а везано је за супротности које се привлаче и спајање тог неспојивог. Критеријуми оцјењивања били су: релевантност идеје и критичко посматрање културне сцене града, интердисциплинарност и мултидисциплинарност, степен партиципативности, европска димензија, иновативност, умјетничка изврсност, инклузивност, јавни простор и едукативни аспект пројекта - казала је Поњавићева.

Додала је да су критеријуми ту са циљем и да одабрани пројекти можда нису најбоље пројектне идеје, али су добре идеје које се уклапају у концепт тима.

- Важно је да почнемо да мијењамо моделе нашег функционисања у култури. Доста пројеката је било везано за фестивале, иако смо ми подвлачили да је важно да се не аплицира са фестивалима. Бањалука није фестивалски град, Бањалука је мали град, који се у европском контексту може наметнути нечим иновативним и другачијим, а не фестивалима. Открили смо неке нове људе који раде сјајне ствари у граду, за које нисмо ни знали. Дошли смо до 70 одсто писања апликације којом ћемо аплицирати у октобру - објаснила је Поњавићева.

Члан тима и координатор за културу Дијана Грбић, истакла је да су свјесни да је документ амбициозан, али да је намјера да буду храбри, да би могли да остваре своје циљеве. Навела је и да је једна од битнијих ставки увећање средстава за културу града.

- Овај документ предвиђа и увећање средстава. Ми смо у процесу прављења документа дошли до податка који је врло поражавајући, јер се за културу тренутно у граду издваја 1,35 одсто. Праксе других градова су много боље. Овим стратешким документом, ми смо предвидјели око 3,6 одсто, до 2024. с тим да се до 2028. нађе неки проценат од 6 одсто који ће се издвајати.

 - Култура јесте у фокусу развоја града. Документ предвиђа отворен начин финансирања, избора комисија, увећања средстава финансирања, прелазак на пројектно финансирање. Идеје су значајне, добре, само треба да их развијамо и на неки начин обликујемо и нађемо начин да их обликујемо. Тренутно је у изради нови план развоја града и прати овај наш документ. То говори о довољној озбиљности. Планира се оснивање четири нове институције. Једна од њих је музеј града, чији центар ће бити у тврђави Кастел, са припајањем одређених објеката - Галерија “Терзић”, Кућа Владе Милошевића и Шеранића кућа. У плану је и редефинисање простора Дома омладине. Још један важан  сегмент је јака аутентична и професионална сцена. У питању су нови пројекти, који су модерни, са различитим циљним групама и са нагласком за младе и дјецу. Допуна ће се вршити кроз различите акционе планове - рекла је Грбићева.

Догађаји на којима је своје учешће имао тим “Бањалука европска престоница културе 2024” су:  учешће на манифестацији “Ноћ музеја”, на 21. Театар фесту “Петар Кочић”, са инсталацијом која је била партиципативног карактера, и гдје је публика гласала за ствари које желе да виде у свом граду и које желе да промијене. Затим, организовали су и својеврсну радионицу умјетничког осликавања на улици, у оквиру фестивала “Елемент”, те били учесници на Фестивалу књижевности “Императив”.

О програму

Програм Европска престоница културе је постао кључна платформа за позиционирање градова и катализатор за њихову економску и културну регенерацију. У контексту овог пројекта, непосредни културни, социјални и економски утицаји су чести, а способност да се обезбиједе дуготрајни ефекти, постала је значајна и драгоцјена у кључним областима, као што су промјена урбане слике града и развој, како културног, тако и туризма генерално. Одлуком да се Бањалука кандидује за ову титулу, град је ушао у процес једног великог развојног пројекта чија је потенцијална добит вишеструка. Бањалука је добила шансу да кроз културу, као наш најмањи заједнички именилац, изгради нови одрживи систем неопходан за просперитет, али и идентитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.