Они су нас напустили 2018. године

B92
Они су нас напустили 2018. године

Годину на измаку, у позоришном и филмском животу Србије, обиљежо је одлазак три изузене глумачке величине:

Небојше Глоговца, Предрага Ејдуса и једне од највољенијих глумица на југословенским просторима Милене Дравић.

Небојша Глоговац

Велики драмски умјетник, позоришни, телевизијски и филмски глумац Небојша Глоговац преминуо је, послије краће борбе са тешком болешћу, 9. фебруара у Београду, у 49. години.

Глоговац је рођен у Требињу 1969. године. Одрастао је у Панчеву. Глуму је уписао 1990. на Факултету драмских умјетности у Београду, у класи професора Владимира Јевтовића, заједно са Наташом Нинковић, Војином Ћетковићем и Сергејем Трифуновићем.

Прва филмску улога остварио је у филму “Вуковар, једна прича”, у коме је тумачио лик војника Фадила, а прву главну улогу остварио је у филму “Убиство са предумишљајем”, у коме је тумачио лик Богдана. А велику популарност стекао је улогом Златка Гавриловића у телевизијској серији “Породично благо”.

Како веома успјешан позоришни глумац остварио је изузетне улоге у представама “Хадерсфилд”, “Сумњиво лице”, “Метаморфозе”, “Луталица”, “Хамлет”. Запажене улоге тумачио је у филмовима: “Буре барута”, “Небеска удица”, “Муње”, “Кад порастем постаћу Кенгур”, “Жена са сломљеним носем”, “Устав Републике Хрватске”.

Неке од својих посљедњих улога одигроа је у серији “Немањићи - Рађање краљевине”, гдје је тумачио улогу Вукана, најстаријег сина Стефана Немање, као и у филму “Јужни ветар”.

Небојша Глоговац ће остати упамћен по бројним улогама и наградама које је добијао за њихово тумачење. Неке од значајнијих су: награда “Цар Константин” филмског фестивала у Нишу, “Златна арена” Филмског фестивала у Пули, Награда “Зоран Радмиловић”, Стеријина награда за глумачко остварење, Награда Југословенског драмског позоришта.

Предраг Ејдус

Један од најбољих српских глумаца, првак Драме Народног позоришта у Београду Предраг Ејдус преминуо је 28. септембра у 72. години, послије дуге и тешке болести. Ејдус је рођен 24. јула 1947. године у Београду. Глуму на Академији за позориште, филм и телевизију дипломирао је 1972. године у класи професора Миленка Маричића.

Одмах послије дипломирања, постао је члан глумачког ансамбла Народног позоришта у Београду. У њему је провео пуне двије деценије, да би током 1993. године прешао у Југословенско драмско позориште. Послије 13 година проведених у ЈДП-у вратио се у Национални театар у којем је, између 2007. и 2009. године, обављао и функцију управника.

Током своје изузетно успјешне каријере одиграо је око 200 позоришних улога на сценама широм некадашње Југославије: у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, као и у Њемачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској.

Међу Ејдусова антологијска позоришна остварења убрајају се ликови Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Алексеја Фјодоровича Карамазова, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Лазе Дунђерског, Фауста, Шајлока, Кир Јање...

Улогу Бернарда Драха у култној представи “Шовинистичка фарса”, насталој по тексту Радослава Павловића, у режији Егона Савина, одиграо 1.800 пута.

Поред позоришта, популарни Пеца Ејдус је снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија.

Добитник је великог броја награда, међу којима је и највеће признање која се у Србији додјељује позоришним глумцима и глумицама за животно дјело, односно цијелокупно позоришно глумачко остварење - “Добричин прстен”.

Ове 2018. године доајен српског глумишта Предраг Ејдус добио је двије награде за животно дјело: “Стеријину награду” за нарочите заслуге на унапређењу позоришне умјетности и културе и Награду за животно дјело “Златни ћуран”.

Милена Дравић

Једна од најпознатијих и највољнијих дива српског и југословенског глумишта Милена Дравић преминула је у Београду 14. октобра. Двије и по године раније, Милена је остала без супруга, легендарног глумца Драгана Николића, када је и обољела.

Милена је на филм дошла случајно, када ју је 1958. године у Сарајеву запазио словеначки редитељ Франтишек Чап и дао јој улогу у филму “Врата остају отворена”. Послије своје прве филмске улоге, снима “Дилижансу снова”, “Заједнички стан”, “Боље је умети”, “Узаврели град” и “Лето је криво за све”.

Тада уписује глуму на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију, и почиње рад на филму “Прекобројна”, редитеља Бранка Бауера. Улога дјевојке са села која са момком креће на радну акцију, и Златна арена на Филмском фестивалу у Пули којом је за ту улогу награђена, од Милене су направиле звијезду и утрче пут њеној блиставој филмској каријери.

Глумила је у више од 100 филмских остварења, а посебну популарност донијела јој је честа сарадња са лагендарсним Љубишом Самарџићем.

Своје најпознатије роле остварила је у филмовима, свог првог супруга редитеља Пурише Ђорђевића, “Прекобројна” и “Јутро”, затим у епским остварењима партизанкох филма “Козара” и “Битка на Неретви”, као и у популарним комедијама “Љубавни живот Будимира Трајковића”, “Рад на одређено време”, “Мој тата на одређено време”, “Није лако са мушкарцима” и “Зона Замфирова”.

Онима који су одрастали седамдесети и осамдесетих позната је и као учитељица из култне дечје серије “Приче из Непричаве”. Са својим трећим супругом и колегом Драганом Николићем, од 1972. до 1974. године, водила популарни шоу програм “Образ уз образ”.

Милена је често тумачила улоге самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, бивала ексцентрична јунакиња филмова Црног таласа, а за велики дио свог успјеха у каријери дугује и романтичним комедијама у којима често глумила уз Љубишу Самарџића.

Милена Дравићева је добитница Награде за најбољу споредну женску улогу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији, као и најпрестижнијих домаћих глумачких награда “Добричин прстен” и “Жанка Стокић”, за цјелокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде “Јоаким Вујић”, награде “Павле Вујисић” на Филмским сусретима у Нишу, четири “Златна ћурана” на Данима комедије у Јагодини и рекордерка са освојених 10 “Златних арена” на Филмском фестивалу у Пули.

Ове године напустили су нас и...

Један од првих и најпознатијих новинара и репортера који су извјештавали о временској прогнози, у историји телевизје на југословенским просторима, Каменко Катић преминуо је 31. марта, у Новом Саду, у 83. години. Остаће упамћен као човјек који је својим шармом, лакоћом и природним понашањем пред камерама, од извештаја о времену направио је најгледанију рубрику у телевизијског Дневнику, и поставио стандарде извјештавања за будуће генерације.

Глумица Јелена Јовановић Жигон преминула је 11. априла, послије изненадне и кратке болести, у 85. години. Снимила је више од 50 играних и 15 телевизијских филмова, међу којима су најпознатији “Први грађанин мале вароши”, “Моја страна света”, “Јутро”, “Дивље семе”, “Судар на паралелама”, “Капетан Леши”. Највећу популарност стекла је улогом “прије” Јелене Тодоровић у серији филмова “Жикина династија”. Била је супруга глумца Стеве Жигона.

Познати кларинетиста Божидар Боки Милошевић преминуо је 16. априла у Београду у 87. години. Милошевић је био шеф Народног оркестра РТС-а, професор Музичке школе “Јосип Славенски” и члан оркестра и солиста Београдске филхармоније.

Истакнути српски љекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, Владета Јеротић преминуо 4. септембра у Београду у 95. години. Јеротић је био је свестрани ерудита, академик САНУ и повремени предавач на Православном богословском факултету у Београду. Добитник бројних награда и признања, Јеротић је оставио велики број публикација из области психоанализе, психотерапије, религије и филозофије.

Глумац Позоришта на Теразијама Божидар Боле Стошић преминуо је 13. децембра у Београду у 82. години, после дуге и тешке болести. Каријеру дугу више од пола вијека почео је као Боле из бурета у дјечјој емисији “Хиљаду зашто”. Посљедњи пут на сцени је заиграо у мјузиклу “Фантом из опере” у својој матичној кући. Публика га памти по улогама у телевизијским серијама “Породично благо” и “Срећни људи”, као и по сјајној роли у мјузиклу “Неки то воле вруће” Позоришта на Теразијама.

Један од најпознатијих српских архитеката у свијету Михајло Митровић преминуо је 20. децембра, у 97. години. Миторвић је био интелектуалац и стваралац велике ширине, коментатор и критичар архитектуре, градитељства и обликовања урбаног простора. Аутор је урбанистичких планова за бројне градове, пројектант једног од најпрепознатљивијих симбола Београда - куле “Генекс”, затим хотела “Путник” и Храм Василија Острошког. Био је редовни професор на Факултету примењених умјетности у Београду.

У 2018. години напустили су нас и певач традиционалних народних пјесама са Косова и Метохије - Јордан Николић, глумица Југословенског драмског позоришта, позната и по бројним улогама у радијским и телевизијским драмама, Радмила Андрић и позоришни глумац и редитељ Момир Брадић.

Еx-Yu

Великан југословенске и хрватске музике, пjевач и кантаутор Оливер Драгојевић умро је у Сплиту 29. јула, у 71. години. Остаће познат по бројним хитовима радо слушаним на простру цијеле бивше заједничке државе, међу којима се издвајају: “Галеб и ја”, “Опрости ми папе”, “Вјеруј у љубав”, “Надалина”, “Свирајте ноћас за моју душу”, “Што то бјеше љубав” и други.

Свијет је почетком ове године напустио још један познати Сплићанин, новинар, писац и редитељ Предраг Луцић, један од оснивача познатог хрватског недјељника Ферал трибјун

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана