Најбољи роман за дјецу “Како се испричала неиспричана бајка” Ранка Павловића

Директор Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске Раде Ристовић је на конференцији за новинаре у Бањалуци, на којој је отворен коверат са рјешењем шифре награђеног рада, рекао да ова књижевна награда подразумијева добијање плакете, објављивање дјела у тиражу од 1.000 примјерака, те ауторски хонорар од 1.000 КМ и 10 примјерака књиге.

Ристовић је навео да је Завод за уџбенике, након успјешне реализације књижевне награде “Златна сова” и значајног доприноса у области лијепе књижевности, покренуо још један пројекат и дао прилику за објављивање дјела и онима који стварају за дјецу.

Према његовим ријечима, награда за најбољу необјављену књигу за дјецу симболично је названа “Совица” у жељи да се овај пројекат повеже са “Златном совом”.

Он је рекао да је на први конкурс за најбољу необјављену књигу за дјецу стигао 21 рукопис и изразио увјерење да ће у наредном периоду стизати много више рукописа.

Предсједник жирија, дјечији писац Јелена Којовић Тепић каже да број и квалитет радова који су стигли на конкурс говори много о ситуацији у дјечијој књижевности у Српској и о томе колико се на њу обраћа пажња.

“Веома мало и веома лоше”, рекла је Тепићева и додала да су чланови жирија прочитали све радове и дошли до закључка да људи врло мало пишу за дјецу или да нису чули за конкурс, што је мање вјероватно.

Она је додала да су у ужи избор ушла четири рукописа, а да су само два добила позитивне оцијене сва три члана жирија.

“Један рукопис се издвојио јер је написан фином, писменом и искусном руком која познаје теорију књижевности и начин функционисања књижевног дјела, са квалитетним порукама за дјецу и фином еколошком поруком”, рекла је Тепићева.

Члан жирија Данијел Дојчиновић са Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци истиче да је евидентна мањкавост продукције књижевности за дјецу, те да је Завод за уџбенике један од врло ријетких издавача у Српској који је смогао снаге да то почне исправљати.

Он је нагласио да је писање за дјецу врло одговоран посао и додао да се у најбољим рукописима који су стигли на конкурс може препознати солидна утемељеност у лектири књижевних дјела за дјецу.

“Надамо се да ће овом наградом и овим конкурсом ствараоци који пишу за дјецу бити охрабрени да раде на себи”, рекао је Дојчиновић.

Члан жирија Жељка Пржуљ са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву нагласила је да је одговорност конкурса за најбољу књигу за дјецу немјерљиво већа, јер увијек треба размишљати о томе каква порука остаје након што се прочита један рукопис за дјецу.

Осим награђеног рукописа, у ужи избор су ушли рукописи под називом “Мера стида” аутора Рајка Лукача из Београда, “Што се тиче самог лета” аутора Јове Чулића из Бањалуке, те “Мјесечев јахач” аутора Саше Терзића из Бањалуке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.