Милош Ковачевић за “Глас Српске”:Ћирилица културна вертикала српског народа

То је могуће обезбјеђењем другачијег статуса српског језика у образовном систему Републике Српске, чиме би био подигнут и катастрофално низак ниво језичке културе.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” професор на Филозофском факултету у Палама и Филолошком факултету у Београду Милош Ковачевић. Он је један од учесника Форума о ћирилици, који ће сутра бити одржан у Бањалуци.

ГЛАС: Како гледате на тренутни статус ћирилице и како га на најбољи начин треба побољшати и промијенити?

КОВАЧЕВИЋ: Најпримјеренија оцјена тренутног статуса ћирилице и у Србији и у Српској је да је она у процесу одумирања. То је тим чудније ако се зна да су српски језик и српска ћирилица темељни идентитетски национални критеријуми српскога народа. То је још чудније с обзиром на чињеницу да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свијету, јер у њој свакоме књижевном гласу (фонеми) одговара посебно слово (графема).

ГЛАС: Како то на најбољи начин треба побољшати и промијенити?

КОВАЧЕВИЋ: Стање је могуће побољшати системском, институционалном заштитом ћирилице и српског језика. То прије свега значи да на свим просторима на којима Срби живе ћирилица буде једино службено писмо цијелога српскога народа. Обавезно је да се српска политичка и филолошка дјеловања нађу на истом путу, на путу заустављања ништења српског националног идентитета због неуважавања значаја српског језика и српске ћирилице, као основних националних одредница. На том послу потребно је да се нађу све српске институције и сви српски филолози и утицајни политичари. Први корак био би усвајање направљеног Закона о службеној употреби језика и писма у Републици Србији и почетак већ започетог рада на изради новог закона о службеној употреби језика и писма у РС.

ГЛАС: Колико дигитално доба утиче негативно на положај ћирилице и поставља је у скрајнути положај?

КОВАЧЕВИЋ: Кад би то било тако Бугари би први као дио Европске уније напустили ћирилицу и прешли на латиницу. Или би Грци напустили своје у Европској унији уникатно писмо и придружили се латиничким народима. Међутим, то ни Бугарима ни Грцима на памет не пада, него су се чак изборили да се на новчаници евра његов назив налази и на ћириличком и на грчком писму. Дигитално доба може подстаћи свијест о значајнијем статусу латинице само код оних који су спремни да се одрекну, не само ћирилице него и свих специфичних српских националних вриједности.

ГЛАС: Ко дијели то мишљење?

КОВАЧЕВИЋ: Такво мишљење дијели српска анационална и антинационална псеудоелита. Реафирмација ћирилице као српског културног и националног добра значио би повратак на сцену српске националне елите, која неће Србе убјеђивати да прошлост није важна и да се треба окренути будућности, него ће им предочити једину суштинску истину које се држе сви народи који држе до свог националног достојанства и које управо због тога сви и цијене: да ће тешко било ко опстати као народ у будућности уколико се одрекне своје прошлости и посебно онога што у тој прошлости чини један од темељних критеријума националног идентитета.

ГЛАС: Какав је значај Форума о ћирилици?

КОВАЧЕВИЋ: Организовање Форума о ћирилици значи почетак реализације послова предвиђених недавно потписаном Повељом о заједничком српском културном простору. То је уједно добар почетак конкретног националног рада новог Министарства просвјете и културе РС, са министарком Наталијом Тривић на челу. Форум је охрабрење да министарство ни министарка неће стављати под тепих горуће проблеме због политичког незамјерања са неистомишљеницима, не само у своме народу него и у народима који нужно дијеле суживот у БиХ. Због тога форум има непроцјењив значај: он треба да трасира пут враћања дигнитета српском језику и писму и начине превазилажења бројних проблема који се на том путу налазе. Форум треба да понуди заједничку платформу за научно и политичко дјеловање у очувању српскога језика и ћирилице, а сљедствено и српскога народа и саме РС.

Самопорицање идентитета

ГЛАС: Како треба разбудити свијест о језичком изразу и значају очувања ћирилице?

КОВАЧЕВИЋ: Код дијела српске културне и политичке елите - нарочито од времена титоистичке Југославије, а ништа мање присутно и данас - наглашено се испољава тежња ка самопорицању националног идентитета и вриједности из прошлости, а међу тим вриједностима посебно ћирилице. Наглашава се да су ћирилица и латиница подједнако српска писма, а нису. У србистици је прихваћено становиште да није потпуно тачно када се каже да је и латиница, попут ћирилице, српско писмо. Ћирилица јесте српско писмо, а латиница Гајева, с малом Даничићевом дорадом, није српско писмо, него је писмо српскога језика. Латиница је писмо српскога језика, баш као што и арабица писмо српскога језика (али није српско писмо), јер је њом писана алхамијадо литература (литература на српском језику, али писана арапским писмом).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.