Миланка Бабић, професор на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, за “Глас Српске”: Важно сачувати ћирилицу као културно насљеђе
Често се поставља питање на који начин сачувати и заштити ћирилицу као дио културног насљеђа и то питање је актуелно, с обзиром на то да је, одавно истиснута из свакодневне употребе у земљама српског језика, ћирилица добила вриједност културног споменика који цивилизовано друштво треба да сачува у свом културном насљеђу и тиме ту вриједност отргне од заборава.
Казала је ово у разговору за “Глас Српске” професорица Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић. Она је једна од учесница Форума о ћирилици, који се одржава данас у Бањалуци.
ГЛАС: Како на најбољи начин да заштитимо ћирилицу, као дио културног насљеђа?
БАБИЋ: Да би се сачувало писмо с којим су Срби ушли у свјетску историју и у заједницу цивилизованих народа још прије десет вијекова, потребно је наметнути и свим релевантним факторима законодавно-извршне власти и културним и васпитно-образовним институцијама питање како ћирилици умјесто архивско-музејске удахнути вриједност функционалног писма које може да се избори са доминацијом латинице у јавној употреби. Употреба ћирилице представља ријетке изузетке, који су или законски наметнути, као нпр. обавезни програмски садржаји у школским програмима бивших југословенских истојезичких република или Уставом Републике Србије прописана службена употреба ћириличног писма. У Уставу Републике Српске гарантује се равноправност ћирилице и латинице, док је у пракси то демантовано доминацијом латинице.
ГЛАС: Како је настала неравноправност и једно писмо постало доминантније?
БАБИЋ: У латиници Срби мање иритирају Хрвате, ближе су прогресивном Западу у односу на проруски Исток, лакше се преводе у Босанце, затим и у Црногорце и тиме се њихов утицај на Балкану у сваком смислу неутралише. То су основне тежње антисрпске политичке елите које су биле на снази у свим заједничким нам државама. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца започет је процес југославизације Срба кроз њихову латинизацију, да би се у СФРЈ развиле најперфидније форме затирања и самозатирања српског националног и културног идентитета у привидној равноправности ћирилице и латинице, што је провођено на начин да ћирилица никад није била равноправна са латиницом, иако су то државне норме и савезни закони прокламовали. Идеолошки изједначена са српским национализмом и хегемонијом најбројнијег народа у заједничкој држави, ћирилица није употребљавана у Хрватској, такође је од седамдесетих година 20. вијека занемарљива и њена употреба у БиХ.
ГЛАС: Губљењем идентитета и писма, престаје и постојање?
БАБИЋ: Српски језик и његово аутентично писмо ћирилица представљају идентитетску вертикалу која обједињује јединствену националну културу. Та вертикала је гаранција постојања и у будућности. Када један народ уништи сопствену културу зарад интегрисања у туђој, тада и престаје да постоји. Укључивање у свјетске токове не подразумијева затирање идентитета, као што ни учење страних латиничних језика не подразумијева да је то немогуће без активне употребе латинице. Свјетски простор је мултилатералан и не обавезује ни на какву унификацију, као што ни енглеско-српска билингвалност не значи ни једнојезичност ни једноазбучност у латиници. Неодржива су образложења да је у областима информатичке писмености ћирилица неподесно писмо, што научнотехнолошки развој у руху руске и бугарске ћирилице јасно показује и спадају у бројне изговоре и оправдања зашто нашом писменошћу доминира латиница и зашто јој треба сачувати то мјесто.
ГЛАС: Како ћирилици вратити статус који је имала и поправити тренутно стање?
БАБИЋ: Да би ћирилица вратила статус у српском језику који је имала - врло је дуг пут повратка, али свакако краћи, ако постоји воља у српској филологији и политици, од пута њеног прогона из савремене националне културе. Без доношења закона о језику и писму, без развијања љубави према националној култури и без његовања код младих културе памћења и чувања традиције и у традицији ћириличне писмености створених вриједности које народ одређују и разликују га од других - то српско, искључиво српско писмо, никада неће вратити свој статус у српском језику који је имало прије најезде латинице.
ГЛАС: Какав је значај одржавања Форума о ћирилици?
БАБИЋ: Организовање Форума о ћирилици показује да се отвара дискусија о уоченом проблему, показује да се угроженом статусу ћирилице посвећује институционална пажња, што је битан корак ка редефинисању релација које одређују употребу језика и писма. Форум је у том смислу корак ближе насушном циљу ревитализовања ћирилице у култури српског језика, а тиме и српског народа у цјелини. Од даљих - конкретних корака - зависиће да ли је у питању само декларативно или ће то бити и прагматичко дјеловање.
Потиснутост и скрајнутост
ГЛАС: Зашто је ћирилица постала толико скрајнута и потиснута?
БАБИЋ: Ћирилица се у јавном животу, у медијима свих врста - од портала до јавних сервиса, у издаваштву - и у уџбеницима и у белетристици ријетко употребљава и одавно је узмакла пред латиницом. Потврда има на све стране, а однос савременог говорника српског језика у свим наведеним подручјима, па и у Републици Српској, најјасније рефлектују називи фирми и реклама на тзв. билбордима - већ је за чуђење када се на њима нађе неки ћирилицом записан манипулативни слоган намијењен потрошачима. То показује да се Срби у 21. вијеку, као и у 20, осјећају комотније у латиници, да су у њој ближе свему ономе што нису и декларативно не желе бити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
