Изложба умјетника Владислава Шћепановића у Бањалуци: “Broadcast Yuourself” визуелна критика савременог свијета

 Изложба умјетника Владислава Шћепановића у Бањалуци: “Broadcast Yuourself” визуелна  критика савременог свијета 06.11.2018 11:42 | Александра Маџар

Бањалука - Из мјесеца у мјесец по просторијама Банског двора Културног центра “шетају” истакнути умјетници из различитих сфера стваралаштва и својим присуством обогаћују културну понуду у Бањалуци, а онима који се таквим догађајима хране остављају трајно богатство у души.

 

Квалитетним програмом биће богат и новембар, а као први од значајних догађаја издваја се отварање изложбе “Broadcast Yuourself” истакнутог ликовног умјетника из Београда са завидном свјетском каријером, који је био један од представника Србије на посљедњем Венецијанском бијеналу, Владислава Шћепановића.

У великом изложбеном салону 7. новембра у 19 часова посјетиоци ће имати прилику да се боље упознају са Шћепановићем који се кроз своје радове бави проблемом свијета симулација и дјеловањем сила доминације и отпора у спектаклу масовних медија.

- Основни мотив мог рада је истраживање медијских призора који су отворена манифестација моћи капитала и владајућих економско-политичких структура. Свет данас није слободан, можда није никада ни био, али овај вид неслободе условљен репродуковањем свега у оном облику у којем губи сваки траг свог материјалног корена, полако али сигурно постаје стање нестајања у виртуелном свету слика и информација - казао је Шћепановић који ради као ванредни професор на ФПУ у Београду и као професор на докторским студијама Факултета примењених уметности и Универзитета уметности у Београду.

Кренуо је, како каже, од критике културних индустрија, конзумеризма, утилитаризма, солипсизма, а оружје за тако нешто му је била слика.

- Само, моја слика није репродукована слика масовних медија, таква слика је само елемент у мом раду која носи субверзивну поруку. Моја визуелна критика је слика настала мануелним радом уметника, слика која одише јединственошћу, непоновљивошћу, дуготрајношћу и материјалним телом - објашњава умјетник.

Један од значајних видова његовог дјеловања је стратегија - пропагандом против пропаганде.

- Дакле, ја користим елементе: филмске, рекламне, модне или било које друге индустрије која конституише савремену културу и монтирајући, интервенишући и ручно изводећи слике, контекстуализујем разумљиву поруку у правцу критике савременог света-симулакрума - истакао је Шћепановић који је до сада имао 26 самосталних и више колективних изложби у Подгорици, Будви, Београду, Осијеку, Новом Саду, Грозњану, Паризу, Токију, Њујорку, Хобокену, Хјустону…

Оно што је карактеристично за његов рад јесте естетика деструкције и деструктивности спрам доксе, било у односу на диктатуру тржишта и масовних призора спектакла, или у односу на популарну религију, медијску манипулацију, свеопшту естетизацију.

- На тај начин сегмент деструкције постаје врло важан у нашој уметности. Таква уметност је антитеза друштва. Уметност, ако се ради о хоризонталном приступу, не сме бити елитистичка нити привилегија образованих, већ разумљива, критичка и политички ангажована. Она мора говорити језиком масовне културе, не зато што је то њен избор и афирмација, већ зато што кроз такав вид изражавања уметност може дати конкретне резултате. На тај начин уметност у ширем аудиторијуму може постављати питања и критички реаговати управо преко чулних надражаја који су предуслов мисаоног процеса - закључио је он.

Деструкцију у умјетности види као конструктивну, за разлику од деструкције у медијима, политици...

- Рекло би се да је разарање у уметности облик стварања. Уметност, дакле, може у савременом свету постојати једино као деструктивна, критичка и субверзивна, а никако као заступник и поданик друштва. У таквом односу снага, уметност која подстиче и ствара естетски идеал друштва претвара се у своју негацију и постаје нека врста солипсизма - сматра Шћепановић који је објавио више научних радова у стручним часописима и једну монографију под називом “Медијски спектакл и деструкција” 2010. године.

Сликарство као хибрид технологије и човјека

Сликарство, онако како га он ради, објаснио је Шћепановић, је хибрид високе технологије и човјека, али не у правцу киборгизације и нестанка у машинама и информацијама, већ у правцу апела за повратак свијести и здравог разума, уздрманог смислом и здравим разумом система.

- Важно за мој рад је то што уводим наративни елемент у сликарство. Дакле, за мене слика има наратив, а не само значење. Наратив у сликарству ја постижем са више слика које имају свој наративни ток у оквиру једне слике или низом слика повезаним наративним током. Тако да су код мене поруке јасно исказане и оне имају ону снагу коју носи слика - казао је умјетник.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица