Гроздана Олујић бајкама лијечила људске недаће

Овако бисмо могли да опишемо нека дјела која је писала многима драга Гроздана Олујић. Била је књижевница, есејиста и преводилац, а прије свега, била је неко ко је кроз ријечи ширио бајковитост и смирај.

Преминула је у Београду, у 85. години, и њен одлазак је велики губитак за цјелокупну историју српске књижевности.

Познате су њене збирке бајки “Седефна ружа и друге бајке”, “Небеска река и друге бајке”, “Камен који је летео”, “Снежни цвет”, “Јастук који је памтио снове” и роман бајка “Звездане луталице”.

Деценијама је заступљена у домаћој лектири за основце, али и у лектири за студенте компаративне књижевности на неколико америчких универзитета. У њеним бајкама изгледа као да је све случајно, а у ствари уопште није. Потребно је отворити очи и схватити смисао случаја и тада он престаје да буде случај, већ постаје стварност. Да ли ће судбина у бајци тећи ријеком романа, трагедије и комедије код ње је увијек зависило од снаге јунака. Један од битних елемената бајки код Гроздане Олујић јесте човјек, човјек је у центру свега. Она гаји неизмјерну љубав према човјеку. Човјек је у њеним бајкама снажан, одолијева искушењима, побјеђује чак и натприродне силе.

Предсједник Удружења књижевника Републике Српске Предраг Бјелошевић казао је да је ово велики губитак за српску књижевност. 

- Она је један од најзначајнијих српских писаца, и као романописац и као бајкописац. Њену вриједност најбоље потврђује број страних језика на које су њена дјела преведена. Колико се сјећам, она је била добитник НИН-ове награде 2009. године, у вријеме када је то било теже добити, када је била већа конкуренција. То је велики губитак за српску књижевност. Она се налази и у лектири за основну школу у Републици Српској - казао је Бјелошевић.

Први роман, “Излет у небо”, објавила је 1958. године, а услиједили су “Гласам за љубав” (1963), “Не буди заспале псе” (1964), “Дивље семе” (1967), “Гласови у ветру” и “Преживети до сутра” (2017).

Због високих умјетничких домета проглашена је почасним грађанином Осла и носилац је данског Витешког ордена Данеборг. Безмало све њене кратке приче из збирке “Афричка љубичица” увршћене су у антологије широм свијета - у Њемачкој, Израелу, Русији, Индији, Енглеској, Америци, Француској, а прича “Игра” награђена је на конкурсу за најбољу свјетску кратку причу у Њемачкој.

Поред свих најважнијих домаћих награда - три награде Змајевих дечјих игара, признања “Политикиног забавника”, “Младо поколење”, “Златни лептир”, “Стара маслина”, НИН-ова награда, “Бора Станковић” за цјелокупно дјело, Гроздана Олујић добила је и награду Свјетске академије за умјетност и културу.

Предајући јој Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије 2004. године, тадашњи предсједник Слободан Ракитић истакао је да је књижевно дјело Гроздане Олујић од изузетног значаја за српску културу и “баштина српског национа”.

Осликане епохе

О значају ауторке Гроздане Олујић за српску, југословенску, али и свјетску, књижевност писали су бројни књижевни критичари попут Александра Јовановића, Ивана В. Лалића, Драгана Лакићевића и Слободана Ж. Марковића. Ниједан од њих није могао да оспори невјероватан таленат и нови стил који је у нашу књижевност увела Олујићева.

Свака од епоха у којима је стварала, од 60-их година до данашњих дана, живо је осликана у њеним романима и бајкама. Прилагођеност времену и, у крајњој линији, размишљанима читалачке публике учинила је Олујићеву једним од најомиљенијих писаца за дјецу и младе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.