Годишњица рођења великог књижевника: Вилијам Б. Јејтс примјер чистог пјесника
Бањалука - Да није било Вилијама Батлера Јејтса, Ирска би можда била земља светаца, филозофа и научника. Овако, она је острво великих пјесника и сањара и, међу њима, без сумње, једног од највећих пјесника 20. вијека, драмског писца, нобеловца и неуморног борца за ирску независност, културу и традицију.
Јејтс је рођен 13. јуна 1865. године и примјер је чистог пјесника, сложни су његови тумачи. Један је од најостваренијих лиричара у читавом вијеку, за кога није било доживљаја, сазнања и теме на којој није опробао своје стихове.
Јејтсова поезија је, по мишљењу Зорана Пауновића, професора енглеске књижевности, сублимат свега најдрагоцјенијег и најособенијег у ирској умјетности.
- Својим дослухом с вечношћу, односно с гласовима предака, и способношћу да оно што је архетипско и ванвремено угради у поезију која проговара модерним, свом времену потпуно сагласним изразом, Јејтс је израстао у песника чије је име синоним за ирску поезију, али и у једног од најзначајнијих књижевника епохе која траје и данас - казао је Пауновић.
Нобелову награду за књижевност примио је 1923. године, за своју “трајну инспирисаност поезијом, која у високо умјетничким формама изражава дух цијеле нације”, а дугу бесједу посветио је својој земљи, њеној историји и ирском националном препороду. Један је од ријетких писаца који је своја најзначајнија дјела створио послије добијања овог признања и који је временом постајао све бољи пјесник.
Смрт га је сустигла у хотелу “Идеал Сежуе”, у Ментону, у Француској, 28. јануара 1939. године. Сахрањен је на приватној и дискретној церемонији, како је желио, у француском мјесту Рокберну. Септембра 1948. године Јејтсово тијело је, такође према његовој жељи, пренесено у Драмклиф, на ирском броду. Његов епитаф, три стиха из пјесме “Под Балбеном”, гласи: “Баци хладан поглед, на живот, на смрт, коњаниче, и прођи поред.”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
