Дружење с Миљенком Јерговићем у Банском двору: Пишем о свијету који познајем и који ме се тиче

Миланка Митрић
Дружење с Миљенком Јерговићем у Банском двору: Пишем о свијету који познајем и који ме се тиче

Бањалука - Приче о свакодневици у животу једног писца, разговор о поривима који инспиришу његово стварање, темама које се провлаче кроз ријечи на страницама његових дјела, ликови о којима пише су многима истински драгоцјене информације, а јединствене су прилике када их могу чути од самог писца.

Фрагменте великих мисли Миљенка Јерговића могла је да чује и публика у Бањалуци, у препуној концертној дворани Банског двора Културног центра. С Јерговићем су разговарале модераторке Вања Шушњар-Чанковић и Кристина Љевак, које су својим питањима понукале Јерговића да, у два сата, свим заљубеницима у његове ријечи, поклони једно заиста незаборавно вече.

Дружење је организовало Удружење за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”. Сам Јерговић сматра да је то добар начин да се дјела једног ствараоца представе публици, односно, да је то логичан слијед догађаја.

- То је у сваком погледу добар начин. Постоје добре књижаре по градовима и онда имате дистрибуцију књига у границама заједничког или међусобно разумљивих језика. То би требало да буде логични наставак приче, да човјек и уживо појави, након што му се појави књига - рекао је Јерговић.

Концертну дворану Банског двора испунило је више од 450 посјетилаца, што је рекордна посјећеност, поготово када су у питању гостовања књижевника и књижевне вечери.

- Драго ми је, али ме помало и плаши. Имам утисак као да људи од мене очекују нешто што ја нисам у стању, као у некој ноћној мори кад излазиш пред пуну дворану пуну публике, држиш гитару, а не знаш свирати. То је превелика одговорност. Ако је међу тим људима било пола оних који су читали моје књиге или још десет посто који ће их након овога читати, то је супер. Супер су и ови који нису читали и који  неће читати, јер је ријеч о једној елементарној комуникацији с људима. Ријеч о нечему што је дио пристојног  културног ритуала - дођеш, причаш, а људи слушају. То је за данашње вријеме и за наше просторе нека пристојна и фина ствар, готово да се човјек расплаче од среће - казао је Јерговић.

Током вечери, Јерговић је публици представио и дјелиће свијета његових књига “Селидба”, “Неземаљски мирис његових руку”, “Рута Таненбаум” и других. Његова дјела су прожета истинитим и искреним свједочанствима узетих из живота, помијешаних у једну складну цјелину измишљених оквира књиге. Како је сам навео, искрени смо кад смо пред текстом, пред књигом, кад читамо. Остатак свијета може бити илузија и нестварност. Ми смо ми кад себе препустимо књизи и књижевности, јер нам то помаже да себе боље сагледамо. Често је слично и са писањем.

- Пишем о свијету који познајем и свијету који ме се тиче. То је у највећој мјери Сарајево, зато што сам се родио у Сарајеву, одрастао у Сарајеву и најважније године живота провео у Сарајеву. За писца, умјетника, за сваког човјека је тих првих 18-20 година живота формативно најважнијих. Човјек живи по разним земљама, крајевима, разним предјелима властитог језика, али му остаје онај нагласак оног говора и онај језик који је говорио првих 20 година живота. Ако из Бањалуке одете у Београд, Загреб, Сарајево, вама ће остати та нека мелодија говора и језика, која је специфична, која се не да фалсификовати, којом заправо не говоре они људи с којим проведете већи дио другог дијела живота - објаснио је Јерговић.

Јерговића многи воле, не само због његове прозе, већ и због његових колумни и новинских чланака. Не либи се да говори о свакодневним темама, свијету који нас окружује, без окова и цијени неистомишљеништво код читалаца. Наравно, то није увијек лако.

- То је нешто што ми доноси пуно више штете, него користи зато што на себе успијем из прилике у прилике навући немилу мржњу оних који се с овим што ја говорим не слажу. Мржња долази с једне, друге, треће стране, зависи од тога на шта се реакција односи. То је проблем и то је неугодна ствар. То не користи ни ономе што ја пишем, а ни ономе што у новинарству пишем. Не пишем да би некога скандализовао, не пишем да би ме неко мрзио. Пишем да би неко то прочитао и имао неки однос на тексту, а у некој ситуацији људи реагују са жестоким афектима, прије него што ишта стигну прочитати и схватити - додао је Јерговић.

Нови роман

 

Јерговић је написао неколико десетина дјела, која су превођена на бројне свјетске језике. Као један од најзначајнијих књижевника региона, чији рад многи цијене и поштују, након страница и страница објављених књига и текстова, он увијек нешто ново припрема за своје читаоце.

- Ја стално нешто пишем. Тренутно пишем роман, па ћемо видјети докле ће то доћи - навео је Јерговић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана