“Божићне приче” Бранкe Санчанин вратиле дух прошлих времена

Бранка Санчанин, библиотекар Народне библиотеке из Српца, објавила је недавно своју прву књигу у издању Књижевне омладине Србије. Књига се састоји од седам прича са мајчине и очеве стране које су њени родитељи причали на породичним окупљањима током најрадоснијег хришћанских празника Божића, а које је Бранка запамтила и записала. Промоција књиге испунила је салу Дома културе у Српцу до посљедњег мјеста и окупила њене пријатеље из родног Српца, који су расути по читавом свијету. Оволики број људи није забиљежен на некој књижевној промоцији у Српцу у историји, а чак и неки већи градови у окружењу не могу да се похвале оваквом посјећеношћу на промоцији неког писца који раније није објавио ниједно књижевно дјело.

- Бранка је кроз своје приче вјешто прелистала комплетну историју овог краја. У њеним текстовима се препознаје како се и у сиротињи може бити срећан и како тугујете заједно са оним до вас. У њеној књизи схватите људску потребу да се понекад наслонимо једни на друге. За оне старије, ова књига је подсјећање, а за оне који не памте ове догађаје то је учење како нам у животу треба мало да будемо срећни - истакао је Чавор.

Ауторка је почела писати књигу као поклон својој кћерки Теодори поводом њеног 25. рођендана, јер је схватила да ће било који поклон који буде имао материјалну вриједност бити стереотипан. Зато је одлучила да на овај начин направи књижицу успомена у којој су се нашле приче у вези са људима из србачког краја, породицом са мајчине и очеве стране, али и другим србачким породицама које су знале да цијене исконске људске вриједности.

Санчанинова, која је по струци дипломирани менаџер у култури и умјетности, каже да је веома изненађена изласком и објављивањем књиге, јер је ријеч о тестаментарној прози, која је посвећена њеном дјетету, са детаљима из породичне традиције и успоменама, за које је сматрала да неће бити толико значајне широј јавности.

- На наговор радне колегинице Славице Репић послала сам рукопис на књижевни конкурс за награду “Пегаз”, који објављује Књижевна омладина Србије и који је отворен до августа, а онда сам након неколико дана добила позив ове издавачке куће која је остала задивљена мојим рукописом. Понудили су се да стану иза мене као издавач, што сам са радошћу прихватила. Захвална сам што су ме открили и препознали, јер ја још себе нисам, нити ћу икада открити и препознати - рекла је Санчанинова.

Причајући о својој књизи рекла је да су се њени родитељи сусретали са великим недаћама током свог одрастања и дјетињства, али су имали много среће да упознају љубав породице, вољене жене или мужа према брачном другу, љубав пријатеља и комшија, односно свега онога што мањка у данашњем времену, у којем су људи заборавили да разговарају, причају и препричавају приче и догађаје.

• Зато сам се одлучила за овај поклон који није поклон само мом дјетету, већ свим младим бићима. Убијеђена сам да би свако дијете које данас одраста било много срећније да има поред себе мајку или оца који им читају бајке и приче, као што сам ја радила са својом кћерком. Сматрам да се традиција усменог препричавања треба наставити, јер у супротном ове приче никад не би биле записане - истиче Бранка Санчанин.

“Дикционариј”

Књижевну промоцију увеличали су чланови Поетске групе “Дикционариј”. То је секција коју Бранка Санчанин води већ пет година. Она окупља основце и средњошколце и учи их лијепом изражавању, усађује им љубав према домаћој и свјетској поезији. Они су употпунили промоцију прочитавши неколико стихова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.