Биљешке из добровољног изгнанства Емирa Кустурицe

Према његовим ријечима, књига је настала из текстова који су објављивани и које је “љубоморно чувао за себе”, оних које је писао омамљен неким сусретима те биљешкама које се тичу бивших пријатеља, биљежака утемељених у стварним догађајима.

- Ово је искрена књига која неком може да се свиди управо због те искрености, а неко може и да је не воли. Све друштвене догађаје мјерим својим осјећањем и доживљајем, али и својим великим искуством стеченим путовањима готово у свим земљама свијета и дугогодишњим животом у иностранству - казао је Кустурица.

Рекао је да га је обрадовао долазак у Бијељину, у којој је посљедњи пут био прије двије и по деценије.

- Драго ми је што сам у Бијељини. Ја сам овдје био посљедњи пут на отварању изложбе Миће Поповића, а то је било прије више од 24-25 година. Послије тога сам пролазио неколико пута, али ми је изузетно драго што овдје затичем изузетно културну средину која прихвата моју нову књигу, а то се види - рекао је Кустурица.

Овај роман се, каже Кустурица, на неки начин тиче свих нас, али и искуства свих оних који су расељени.

- Што би рекао Иво Андрић: “Нико не зна шта значи родити се на ивици између свјетова, разумјети и једне и друге, а не моћи ништа учинити да се они међу собом боље разумију, вољети и мрзјети, колебати се, живјети наслоњен на два завичаја и на крају постати странац свуда”, а на једној крвавој линији која је из неког чудног апсурда раздвојила људе међу којима не би смјело да буде границе јер су то божја створења. Цитирао сам Андрића управо због тога што мислим да је Бијељина својом плодном долином прихватила многе који нису могли више да се врате својој кући и који су на неки начин остали управо тако Андрићеви ликови, јунаци који су своју драму носили свуда по свијету, а неки срећни су ту своју драму могли да пренесу у нормалан живот, у Бијељину - казао је Кустурица.

Кустурица је напоменуо да је ово увелико политичка књига, да наслов носи потенцију у себи и нема завршетак.

- Она је увелико политичка. Ја, кад сам био млађи, читао сам књигу писца Гомбровића, који је писао дневнике у изгнанству. Пошто сам ја на сличан начин доживљавао своју позицију, а то је била једна врста добровољног изгнанства, у којем сам биљежио оно што се приватно дешавало. Ту је било различитих фаза - рекао је он.

Каже да је свугдје живио и радио. На питање гдје му је најбоље мјесто за живот он каже - у природи.

- Некако је најбоље у природи. Ја сам везан за природу и ми смо на Мећавнику направили простор око којег има много шуме, природе. Тамо је требало да буду, умјесто Мећавника који прихвата културњаке свијета, рударске куће за копање никла. Моја веза са Коштуницом, а касније и стање директора Националног парка природе је довело до тога да тамо не буде рудник - рекао је Кустурица.

Додао је да има намјеру да напише још двије-три књиге и да направи неколико филмова.

Уредник издања

Манојло - Мањо Вукотић, власник издавачке куће “Вукотић медиа”, новинарима је рекао да је књига “Шта ми ово треба” трећа Кустуричина књига коју он са Кустурицом издаје.

- У компанији “Новости” издали смо прву књигу “Смрт је непровјерена гласина”, која је тада отишла у 115.000 примерака, друга књига је “Сто јада”, а ова коју вечерас представљамо је нови изазов. У овој књизи јесте Кустурица каквог смо познавали, али га таквог нисмо сусретали у књигама - оштар, темпераментан, дрзак, сентименталан и, надасве, интелигентан - рекао је Вукотић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.