Асим Сарван, легендарни аутор: Моја музика је мој однос са Богом

Када на сцени имате умјетника са тако дугом и плодном каријером концерт вам се чини као да је састављен од најдражих или најзначајнијих пјесама. На питање како је одабрао најбољи репертоар за бањалучку публику Сарван је рекао да су се пјесме саме одабрале.

- То су песме које су се саме издвојиле. То су неке песме које сам радио, мимо групе “С времена на време”, откад сам у цркви и откад сам се заинтересовао за духовност. Ту сам негде почео да чепркам, ту сам нашао инспирацију коју раније нисам успевао да нађем. Мој репертоар још увек чине: “Светла, Светлости”, “Василије Свети, поносе монаха”, неколико песама, које су и потпуно нове песме, које су ми дале нови замајац и које управо снимам. Реч је о албуму “У време оно…”. Радимо га отац Тимотеј, игуман манастира Вазнесење у Овчару и ја. На том албуму је и песма “На Дрини ћуприја”. Она нема никакве везе с Андрићем, како се мисли. Ја сам дошао на ту идеју јер видим како се људи отуђују једни од других, руше мостове између себе. Та песма је дошла спонтано. У њу је стало све моје искуство и поглед на свет, сва моја вера, љубав и нада. Ја сам оптимиста чији је чврст ослонац нада. За мене нада никада не умире. Нада је мост који нико не сруши, казао је Сарван.

Ипак је неизбјежан био и репертоар групе “С времена на време”, те је Сарван уз подршку Григорија Пећанца одсвирао четири пјесме, које су сада већ старе више од 40 година. Сарадња са Пећанцем је занимљива из неколико разлога, а то је потврдио и сам Сарван.

- Занимљива је, да. Тако се наместило. Наступао сам увек сам, али сам увек тражио људе за комплетан састав. Они су често  заузети, и буквално сам налетео на Григорија. Он је имао и наклоности према мојој музици, а то ми је било изненађење, с обзиром на то да је млад човјек и да свира џез, објаснио је Сарван.

Бањалучкој публици је интересантна и сарадња са Арсеном Чаркићем и његовим појцима из хора “Источник”, који су се савршено уклопили у Сарванове музичке пејзаже.  

- Источник ме прати први пут. Ја сам то замишљао тако да неки певачки ансамбл држи исон, или да мало византијски дочара те нијансе, којих има у мојој музици, али се не примети, јер углавном радим сам, а и снимам у некој мојој минималистичкој продукцији, додао је Сарван.

Када је ријеч о самом стваралаштву Асим Сарван често истакне да никада није јурио за пјесмама већ је више чекао да оне дођу до њега.

- Да сам другачије радио, било би их више, али бих промашио сигурно, зато што човек мора бити стрпљив и чекати да ствари сазру. Све се своди на лични однос са Богом, па и музика. Људи кад се труде да нешто остваре, ако немају чисте намере, то пропада, наилазе на клопку.

Оно што је вјероватно и најпрепознатљивије када је ријеч од Сарвановој музици јесте да је прожета наглашеном духовношћу.

• Сваки уметник који је свестан својих талената, не може да заобиђе Бога. Ако је тотално искрен према себи не може да каже да је то наследио од оца.

Инспирација

Нисам никада проучавао византијску музику предубоко, и на класичан начин. Моја музика је мој однос са духовношћу. Ја нисам хтио да се бавим науком и да испитујем. Једноставно, дата нам је личност, а ми треба да је развијамо. Имамо слободу да стварамо. Исто тако, греси су јако поучни. Човек је склон гресима и осуђивању. Све зависи од човека и чему он тежи, казао Сарван. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.