“Тартиф” на 22. Театар фесту “Петар Кочић”: Мрак вијековима исти, само му је лице другачије

  “Тартиф” на 22. Театар фесту “Петар Кочић”: Мрак вијековима исти, само му је лице другачије 06.06.2019 12:59 | Миланка Митрић

Бањалука - Тартиф је мрак који се увуче у кућу, у живот, у ум, подмукло и притајено, да и не примијетимо кад нам је нестало свјетла. Тартиф је тамна моћ заводљивих ријечи и ћутање на које пристајемо. Тартиф је оличење манипулатора, тиранина, диктатора, психопате и варалице чије ријечи заслијепљени слушамо.

“Тартиф” је Молијерово дјело, настало 1644. године, чији нови облик је у 2019. години представио Игор Вук Торбица те приказао да је Тартифов лик свевремен и да је мрак вијековима исти, само му је лице другачије.

Представа “Тартиф”, реализована у копродукцији Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта Сомбор, одиграна је на великој сцени Народног позоришта Републике Српске друге такмичарске вечери 22. Театар феста “Петар Кочић”. Публика, која је испунила салу до посљедњег мјеста, ову верзију Молијеровог дјела наградила је снажним аплаузима и одушевљењем.

Почетак је био освијетљен, свјетла у сали су била укључена, да би временом, како је радња текла, свјетла постајала пригушенија и на крају нестала, скоро па непримјетно. Баш као заводљиве ријечи Тартифа, сама представа је публику увукла у себе толико да је постало непримјетно кад је настао мрак. Тешко је видјети мрак поред освијетљених слова, црвених врпци, златних конфета и великих ријечи. Крај је био мрачан и страшан у сваком смислу.

- Актери представе на читав пројекат гледају као на метафору која је усмјерена против пристајања на људе који очигледно манипулишу туђим судбинама у своју корист, потпуно незаинтересовани гдје то може да одведе. Још страшнијим сматрају ћутање оних који су манипулацију прозрели, али због неких разлога који су само њима знани ћуте. Тартиф је одавно, захваљујући генијалном Молијеровом духу, постао синоним за преваранта и манипулатора. Ова представа је, у ствари, усмјерена против ћутања у првом реду - рекао је глумац Саша Торлаковић који тумачи лик Тартифа.

Осим њега, у комаду су глумили Хана Селимовић (Дорина), Нинослав Ђорђевић (Оргон), Тијана Марковић (Елмира), Марко Марковић (Клеант), Биљана Кескеновић (госпођа Пернел), Даница Грубачки (Маријана), Марко Савић (Дамис), Душан Вукашиновић (Валер), Немања Бакић (Бакес) те Милорад Капор и Драгана Шуша као судски извршиоци.

Комад, кроз приказ живота унутар једне куће и (наизглед) комичне моменте, доноси трагичан и метафоричан приказ нечега што свјесно гледамо и свјесно не видимо.

- Игор Вук Торбица гради парадокс на слаткоречивости манипулатора Тартифа и разарању чврстог ткива породице, који покреће Дорина, у својој борби са ветрењачама, јер је од почетка јасно да ће Тартиф победити. Одлична редитељева интервенција, да никаква власт неће ухапсити Тартифа, као код Молијера, него ће се схватити да је он њен господар, доводи до мучног разрешења - навела је у критици Драгана Бошковић.

Истог дана у пратећем програму фестивала промовисана је монографија “Милена Дравић или кључ снова” Аните Панић.

Овогодишњи Театар фест “Петар Кочић” биће затворен у суботу.

Монодрама

У пратећем програму фестивала, на трећем Фестивалу монодраме младог глумца одиграна је монодрама “Нисам била овде”, Татјане Димитријевић из Београда. Комад говори о животу глумице Вивијен Ли.

- Кроз свако играње померам границе, радим нешто што раније нисам смела или ми можда није ни пало на памет, па будем срећна јер сам се попела на још један степеник. Ово је моја вежба, моје место где имам јавну усамљеност, где из фиока вадим сопствена емотивна сећања помоћу којих тумачим лик Вивијен Ли најбоље што могу - рекла је Димитријевићева.

Данас на програму

 

17.30 - промоција књиге “Живот на стику” Џевдета Тузлића

 

18.30 - монодрама “Песник за песнике” у извођењу Ивана Перковића (сцена “Петар Кочић”)

 

20.00 - “Говори гласније”, Сатиричко казалиште “Керемпух” (велика сцена)

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица