Одиграна представа “Френки и Џони”: Рушење препрека до љубави

Миланка Митрић
Одиграна представа “Френки и Џони”: Рушење препрека до љубави

Бањалука - Превазилажење страха од живота, бјежање од осјећања, порицање постојања емоција, одбацивање сопствених окова и штитова, да би се дошло до љубави, јесу окоснице представе “Френки и Џони”, која је одиграна на великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Глумци Слобода Мићаловић и Игор Ђорђевић су кроз своје ликове Френки и Џони успјели да прикажу бољке данашњег човјека. То су бољке човјека који бјежи од љубави, чак и када је пронађе. То су сви они танани страхови, нагомилани у људима, који кулминирају свакодневно, стварајући свијет препун престрашених људи, који бјеже од љубави, јер не желе да буду повријеђени. Главно питање свега покреће емисија на радију - шта је за вас љубав?

Глумица Слобода Мићаловић рекла је да је рад на овој представи, у ствари, био вођен жељом да на сцени прикажу нешто што је у данашње вријеме актуелно и постојеће.

- Узели смо да радимо овај текст зато што смо приметили да наша генерација, а и млађе генерације имају, пре свега, врло очигледан страх од  везивања, страх од припадања, страх да се једном човеку или жени закунете на вечну љубав. Ту је и пропаст породице - све то вуче једно друго. Прво смо тражили неки домаћи текст, који нисмо успели да пронађемо. Игорова супруга, која је такође глумица, пронашла је овај текст и ми смо схватили да је то оно о чему желимо да причамо. То су страхови који нас можда муче у животу, да ли треба и колико треба давати. То су те чувене игре у вези и та чувена калкулисања. У суштини, када је емоција присутна, ви то јако тешко контролишете и ту се онда јавља страх, који кад га препозна човек, самим тим себе онеспособи да доживи љубав, да буде с неким, да подели живот с неким, објаснила је Мићаловићева.

Сам завршетак представе оставља публици мјесто за нагађање. Можда тих двоје људи, који лагано излазе из своје љуштуре страха, на крају и остану заједно, искористивши вријеме живота које им је дато, а можда и не. Све опције остају отворене.

- Ми смо чак и овде оставили све отворено. Нико овде не прича да смо се пронашли, да ћемо остати заувек заједно. Нисмо урадили као неки “хепиенд”, као идеална љубав, него, напротив, пуно смо тога различитог видели код обоје. Имају предиспозиције да буду заједно, али, оставили смо могућност да ипак пруже шансу себи, пре свега да можда буду срећни - појаснила Мићаловићева.

Осврћући се на постојећи филм, истог назива, који је настао према позоришном тексту, Мићаловићева је рекла да им филм, у ствари, није био од помоћи приликом припремања улога за представу.

  • Ништа нам није било од помоћи. Врло интересантно је да је прво настао овај текст, па наша представа. Текст није извучен из филма. То је на Бродвеју рађено, тако да смо се ми тога докопали. У филму постоји проток времена, њихово упознавање и функционисање. Овде смо ми осуђени на један проблем, у четири зида, у току једне ноћи. Околности су другачије, па нисмо баш могли да се ослонимо на филм - казала је Мићаловићева.

О представи

Ова представа је премијерно изведена у Народном позоришту у Београду 15. априла 2016. године на сцени “Раша Плаовић”. Текст представе је написао Теренс Мекнели, превео Стефан Саблић, а режирала Теа Пухарић. Драматург је Јелена Палигорић, сценограф и костимограф Вања Поповић. Продуцент представе је Борис Мишковић. Представа је настала сарадњом Народног позоришта из Београда и Народног позоришта из Сомбора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана