21. театар фест Петар Кочић: Има живота и ван касабе?

Миланка Митрић
21. театар фест Петар Кочић: Има живота и ван касабе?

Бањалука - Тешка чамотиња, људи укопани у живот мале касабе, скривене тајне, терети гријеха и испразни пакао у њима, сплели су се у причу друге такмичарске представе 21. театар феста “Петар Кочић” Српског народног позоришта Нови Сад и Бео Арта Београд “Аника и њена времена”.

Ликови, њихови мали животи, велике боли и трагедије, жеља за бјежањем од себе и од других, приказани су кроз маестралну изведбу глумаца.

Снажним и искреним емоцијама, у радњу инспирисану мотивима Андрићеве приповијетке “Аникина времена” и других прозних дјела, глумци Милица Трифуновић, Ненад Пећинар, Биљана Кескеновић, Душан Вукашиновић, Милован Филиповић, Јована Мишковић и Милица Грујичић удахнули су живот.

Представа настала по тексту и у режији Ане Ђорђевић створила је нову димензију израза пребацивши андрићевске мотиве у данашње доба.

Говорећи о представи, глумац Ненад Пећинар рекао је да се наше друштво ни најмање није помјерило кроз историју.

- Јаз нашег времена и времена о којем Андрић пише не постоји. Што више играмо ову представу, потврђује се да нема јаза. Нажалост, наше друштво се ни најмање није померило од тог тренутка о ком Андрић пише. За сваки лик бих могао да кажем да постоји на нашим улицама, само у другачијој одећи. Најмање је људи који успевају да се изборе са злом у себи и који верују у идеју љубави - навео је Пећинар.

Глумица Јована Мишковић објаснила је да је представа прича о људима који нису власници сопствених живота.

- Наша прича је повезана са данашњим временом, универзалне су теме. Људи о којима ми говоримо не могу да изађу из тих оквира у које су стављени. Борба за неким остварењем за слободом је слична борби данашњег човека: борба да се оствариш, да будеш свој, да живиш свој живот, по својим правилима, то је исконска потреба. Неки играју по правилима. То је сукоб. У том смислу је ово савремена прича - рекла је Мишковићева.

Када је ријеч о мотивима представе, глумица Милица Трифуновић сматра да је двоструки морал у нашем друштву кључно питање које је ванвременско.

- То јесте питање од пре стотину година и за стотину година биће једнако актуелно. Навикнути смо да будемо у неким оквирима и у формама. Појединац кад одлучи сам да изађе из тих оквира, спремни смо да га вратимо у те оквире, јер имамо велике предрасуде о томе хоће ли он као индивидуалац успети или неће успети у својој намери. Питање је колика је жртва тога, у овом случају је велика. Пошто је један живот отишао, а питање је да ли нестанак једног живота промени ишта у људима. И данас у 21. веку нама људи нестају, ми се питамо ко је одговоран за то - казала је Трифуновићева.

Андрић као инспирација

- Ово је нова драма коју је написала Ана Ђорђевић инспирисана Андрићевим делом. Текст је постојао пре него што смо ми почели с пробама. Андрић није био склон томе да дозвољава да се играју његова дела у позоришту и на филму. Ако поредите приповетку и нашу представу, видећете да је много тога промењено. Лик Анђе је миноран, који се једном или два пута спомене. Главни лик у приповеци је Михаило странац, кога ми немамо. Много тога је Ана променила, али је задржала тај андрићевски стил, иако, ако кренемо по драми, нема више од пет Андрићевих реченица - објаснио је глумац и директор Драме Српског народног позоришта Милован Филиповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана