Виолиста Небојша Марјановић наступио у Банском двору: Повратак класичној музици неопходан

Виолиста Небојша Марјановић наступио у Банском двору: Повратак класичној музици неопходан 12.06.2019 15:28 | Данко Кузмановић

Бањалука - На телевизији је класична музика све мање заступљена, деца нису изложена томе. Не знам да ли се то може поправити, али се трудим.

Све мора да се из основа мења. Не може да буде ријалити по цео дан. Морамо сачувати праве вредности. Повратак класици је неопходан.

Казао је ово виолиста Немања Марјановић, који је уз подршку гостију одржао задивљујући концерт у концертној дворани Банског двора Културног центра у Бањалуци.

Његови гости на овом концерту су свима добро позната бањалучка пјевачица и пијанисткиња Марија Шестић, која од 2007. године ради на Академији умјетности у Бањалуци, у звању умјетничког сарадника, те сарађује са гудачким, дувачким, гитарским и одсјеком за соло пјевање, а такође ради као професор упоредног клавира и београдски виолиниста Никола Алексић.

Никола Алексић добитник је више награда на републичким и савезним такмичењима. Такође, добитник је друге награде на међународном музичком конкурсу у италијанском граду Стрези 1993. године, као и Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. године. Додијељена му је и награда “Златни анђео” за најуспјешнијег младог умјетника и награда Радио Београда “Музичар године 2004”. Са пијанисткињом Хилдом Шван добитник је награде “Станојло Рајичић” за најуспјешнији реситал одржан у САНУ у сезони 2014/2015.

Марјановић је истакао да, иако свира у Банском двору Културном центру барем једном годишње, воли да се враћа у ту дворану.

- Бански двор је веома акустична дворана, усудим се рећи да је једна од најакустичнијих на Балкану. Пошто већ 10 година радим на Академији умјетности у Бањалуци, исто тако и концерте одржавам десет година овдје, тачније трудим се да буде барем један годишње, сваки пут се осјећам сјајно. Волим ову салу и бањалучку публику - навео је Марјановић, те додао да је Бањалука мали град у поређењу са Београдом, одакле он долази, али културолошки може да парира и већим метрополама, без проблема.

Марјановић се осврнуо и на опадање интересовања младих људи за класичну музику и класичне вриједности.

- У данашње време је доста тешко привући младе људе класичној музици, али деца која почну да свирају неки инструмент са седам или осам година мање или више су већ предодређена за бављење тим послом и том музиком. Систем селекције је временског типа. Након неког времена се види ко ће се тиме бавити, а ко не - објаснио је Марјановић.

Са сарадницима, како је рекао, познаје се дуги низ година и веома добро се разумију на бини.

- Марија је моја дугогодишња сарадница на факултету и велика пријатељица, а Никола Алексић је мој колега из средњошколских, студијских и професионалних дана, тако да цео живот сарађујем с тим људима и врло добро се разумијем са њима - закључио је Марјановић.

Репертоар

 

На репертоару су била дјела највећих мајстора класичне музике, као што су Бетовен, Моцарт и Бах.

- Публика је чула дела Лудвига ван Бетовена, “Сонату бр. 5” за виолину и клавир, у транскрипцији за виолу и клавир, Јохана Себастијана Баха “Чакону”, која је у оригиналу написана за виолину, али сам ја направио транскрипцију за виолу, и дует који се јако ретко чује, а то је Моцартов “Дуо за виолину и виолу бр. 1 у Ге-дуру” - рекао је Марјановић.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица