Доктор клавира Небојша Максимовић за “Глас Српске”: Музика је дио сваке поре мог живота

Доктор клавира Небојша Максимовић за “Глас Српске”: Музика је дио сваке поре мог живота 28.05.2018 07:59 | Александра Маџар

Бањалука - Из мјесеца у мјесец на сцени Банског двора гледамо и слушамо цијењене и веома професионалне умјетнике чији таленат и биографије говоре више него што би се у једном новинском чланку могло написати, а овај пут био је то доктор клавира из Београда Небојша Максимовић.

Публика је, логично, била одушевљена наступом човјека који је почео да свира са своје двије године, а већ у четвртој био примљен у музичку школу “Мокрањац”. Увијек међу најбољима и са највишим оцјенама, освајао је многобројне награде у земљи и иностранству. Одржао је више стотина солистичких реситала и наступао као солиста с оркестрима у свим најзначајнијим салама Србије, Црне Горе, Републике Српске, Италије и Грчке, а реакцијама публике у Бањалуци каже да је одушевљен.

- Одушевљен сам реакцијама, у класичном својству нисам овде свирао годинама. Оваква атмосфера заиста може да понесе човека - рекао је пијаниста у петак увече послије концерта на којем је маестрално извео композиције Бетовена, Шуберта, Рахмањинова, Чајковског и Хоровица.

С обзиром на то колико дуго свира, каже да се не сјећа времена када није свирао.

- Музика је део сваке поре мог живота, једноставно то ми је исто као ваздух, вода и тотално је неодвојиво од мене - истиче он.

У музици проналази бесконачност у којој може да изрази све што је у њему. Све што је негдје видио, своје визије и индивидуалност.

- У класичној музици романтичари су ми најближи јер имају највећи спектар свега, од звучног до емотивног, тонског, просто имају највише простора да уметник изрази своју индивидуалност, али не треба претеривати - објашњава Максимовић.

Године 1999. дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорице Невене Поповић, а затим магистрирао 2004. године у истој класи, са највишим оцјенама. Други мастер завршава на Академији “Санта Цецилија” у Риму са највишим оцјенама као стипендиста Владе Републике Италије.

Мајсторске курсеве завршавао је код еминентних  пијаниста и педагога, а у октобру 2009. године докторирао је такође на Факултету музичке уметности у Београду. Године у којима је стицао знање, искуство, виртуозност биле су значајне за његов умјетнички и лични развој, али за Максимовића усавршавање никад не престаје.

- Много је битно да човек ради на себи, а да ли то значи отпутовати негде, уписати неки мастер и усавршавати се или пажљиво слушати себе, истраживати... Вероватно једно, друго или треће, али за сваког уметника је битан тај рад на себи у континуитету - сматра он.

Свјестан стања на културној сцени у Србији, које није ништа боље ни у Републици Српској, истиче да култура није на мјесту на којем треба да буде.

Ипак, постоје ентузијасти који одржавају неки ниво, као што код вас то ради Младен са Банским двором, или код нас Коларчева задужбина. Искрено говорећи, то је увек трка са средствима, буџети за културу су на нивоу статистичке грешке - наглашава Максимовић и подсјећа да без културе нема идентитета, ни индивидуалног, ни колективног.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица