Dimitrije Vasiljević za “Glas Srpske”: Slučajni nomad i doktor džez klavira

Za “Glas Srpske” govorio je o džezu, profesorskom radu, svom novom albumu i svojim budućim planovima.

* GLAS: Dimitrije, prvi ste srpski doktor za džez klavir. Možete li nam ukratko ispričati kako je izgledao put do te titule od Vaših prvih muzičkih koraka?

VASILjEVIĆ: Biti doktor džez klavira jeste veliko akademsko postignuće, ali ono ni u kom slučaju ne garantuje da je onaj koji tu titulu poseduje i izvođački na visokom kvalitativnom nivou. Akademski put džez karijere i njen izvođačko-autorski put su dva toka koji se u određenom trenutku umetnikovog razvoja razdvajaju i počinju da žive sopstvene živote, zahtevajući od njega da paralelno radi na dva, naizgled slična, ali zapravo veoma različita polja. U mom slučaju, nakon završene niže i srednje muzičke škole, a zatim i Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, otisnuo sam se u Ameriku i tamo ponovo završio osnovne studije, ovoga puta Berklee College of Music u Bostonu, a zatim i master studije na Njujorškom univerzitetu (NYU Steinhardt) i najzad doktorat na Univerzitetu Ilinois (UIUC). Paralelno sam se trudio da gajim i izvođačko-autorsku karijeru na scenama u Njujorku, Bostonu i Čikagu, gde sam za vreme studija živeo, kako bih podizao i svoj izvođački nivo, dok izgrađujem akademsku kompetentnost da predajem i izučavam džez na univerzitetskom nivou. Danas je modernom muzičaru potrebna kako iskustvena komponenta koju stiče kaljenjem na svirkama i koncertima, tako i akademsko teorijsko i praktično znanje koje uči u školi, kako bi bio što konkurentniji na stalno rastućoj svetskoj sceni, preplavljenoj fenomenalnim talentima i fantastičnom muzikom.

* GLAS: Može li se reći da ste džezer koji to odbija da bude? Stiče se utisak da ste se školovali kako biste mogli da prevaziđete i te žanrovske granice.

VASILjEVIĆ: Celoga života bio sam upućen na muziku i na neki način muzika je kao profesija izabrala mene, a ne ja nju. Od pete godine života sviram klavir i nikada nisam imao dilemu čime ću se u životu baviti kad porastem, jer je muzika od samog početka sastavni deo mog života, a kontakt sa instrumentom jedna normalna, svakodnevna aktivnost. Prošavši konvencionalno muzičko obrazovanje u Srbiji, godinama sam najpre svirao samo klasičnu muziku, da bih potom otkrio pop, rok, fank, tradicionalnu srpsku muziku, a onda i džez i njemu srodne podžanrove. Lista tih žanrova je nastavila da se povećava, baš kao i moje interesovanje za razne druge oblasti ljudskog delovanja, poput književnosti, pisanja, istorije, stripa, filma, borilačkih veština i mnogo toga drugog. Istovremeno sam počeo da primećujem kako je džez svet često jedan zatvoren kružok poklonika koji svoja interesovanja baziraju vrlo usko, uglavnom oko džeza. Isto se može reći i za muziku i muzičare generalno. Ja sam, suprotno tome, uvek džez video kao jedan izuzetan vid muzičke ekspresije i svojevrstan jezik kojim ću moći na pravi način da izrazim svetove koje u sebi nosim i osećam, a ne kao nekakvu religiju, način života sam sebi dovoljan, stilski purizam ili baratanje imenima albuma, muzičara, festivala i učenjem bezbroj nekakvih solo transkripcija i fraza napamet. Zato sam sebi dao u zadatak da džez naučim zanatski što bolje da sviram, da bih oslobodio onu mehaniku koja je potrebna da iz mene izvuče muziku koju sam oduvek osećao, ali nisam bio u stanju da ispoljim.

* GLAS: Ovih dana  izlazi Vaš novi album “Accidental Nomad”. Recite nam nešto o njemu.

VASILjEVIĆ: “Slučajni nomad” je moj treći autorski album, a prvi u formatu kvinteta sastavljenog od mojih dobrih prijatelja, sjajnih mladih džez muzičara iz Ilinoisa. Sve kompozicije na njemu su, konceptualno, neki moj autobiografski osvrt na spoljašnji svet umetnika koji se nenadano našao na vetrometini različitih lokacija i kultura na planeti i njegovo, odnosno moje nošenje sa tim i takvim blagoslovom ili prokletstvom. Muzički gledano, kompozicije na ovom albumu predstavljaju korak dalje u odnosu na prethodna dva albuma “The Path of Silvan” i “Metaphor” u traganju za pravim miksom modernog džeza, klasičnog i pop nasleđa i srpske tradicionalne muzike. Album izlazi 18. maja za Ropeadope Records” i biće dostupan u svim većim muzičkim prodavnicama širom planete, kao i u digitalnim prodavnicama i striming servisima na internetu.

* GLAS: Kakav je Vaš odnos prema akademskoj karijeri? Hoćete li je nastavljati i koja je sljedeća stanica?

VASILjEVIĆ: Nakon mesta pomoćnog profesora džez klavira na NYU u Njujorku, pa zatim i privremene asistentske pozicije na Univerzitetu Ilinois, pre godinu dana sam najzad dobio stalan posao džez profesora, kao i mesto docenta na Xavier Univercity og Louisiana u Nju Orleansu. Biti okružen živom i raznolikom džez scenom u Nju Orleansu, kolevci džeza, a istovremeno imati i stalan posao profesora u tom gradu je zaista veoma interesantan sled događaja za mene i svakako nešto što u narednim godinama želim da iskoristim na pravi način za dalji razvoj kako svoje akademske, tako i sviračko-autorske karijere. Siguran sam da ću nastaviti da dalje gradim oba ova muzička puta jer jedan dopunjuje drugi i čini nove ciljeve lakše dostižnim.

Budući planovi

- Nedavnim sklapanjem četvorogodišnjeg ugovora sa “Ropeadipe Records”, sjajnom diskografskom kućom iz Filadelfije, kao i “Eastlight Artist Managementom”, muzičkom menadžerskom agencijom iz Njujorka, otvorili su mi se mnogi novi vidici i putevi kada je reč o širem plasmanu moje muzike na internacionalno tržište. Nakon izlaska “Accidental Nomada” krenućemo sa organizovanjem koncerata za evropsku i američku turneju planiranu idućeg leta, kao i serijom individualnih koncerata po američkim gradovima koji bi trebalo da počnu na jesen. Takođe, dva nova albuma su već u procesu nastajanja i s uzbuđenjem čekam period koji dolazi, a u kom se nazire puno toga lepog, konstruktivnog i kreativnog - kazao je Vasiljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.