Пјесници заокупили пажњу бројне публике на вечери доброг стиха

Пјесници заокупили пажњу бројне публике на вечери доброг стиха 15.06.2018 08:19 | Данко Кузмановић

Бањалука - Поетско вече “На крову љубави” због временских услова није одржано на тераси Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске како је планирано, већ спрат ниже, у просторији Руског културног центра. Вече је организовано у сарадњи Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Иницијативе грађана “Култура култури”.

Учесници ове вечери били су четири пјесника, из три генерације: Марија Ђурић, Наташа Беднарчук, Неда Гаврић и Илија Тодоровић, а музичке предахе употпунио је млади бањалучки гитариста Милош Рајак.

На самом почетку вечери гостима се обратио и пожелио добродошлицу Данијел Михић, оснивач Иницијативе грађана “Култура култури”.

- Прије двије године сам покренуо иницијативу грађана, а већ сљедеће сриједе ћемо се регистровати као удружење грађана. Сваки мјесец ћемо настојати да имамо овакво једно вече поезије, филмско вече или разне изложбе. До сада смо наступали на шест локација. Наш је циљ, од сљедеће седмице, да потражимо један простор у центру града гдје бисмо покренули један јединствен културно-образовни клуб. Ми смо сви свјесни да колико год простора да имамо за овакве ствари, ипак је потребан један простор гдје ћемо све то имати на једном мјесту и гдје ћемо моћи позвати људе који су на маргинама, који вриједе и који су талентовани, и све такве слободне и независне ствараоце и мислиоце. Дакле, требало би да покренемо један клуб, да има један часопис и све што иде уз то - рекао је Михић.

Неда Гаврић је пјесникиња из Бањалуке која има већ двије збирке иза себе, а трећа је у припреми. Много више је заступљена и активна у иностранству. На питање одакле долази инспирација и искуство, с обзиром на то да су теме које обрађује њена поезија веома озбиљне, Гаврићева је рекла да је инспирација нешто што не постоји.

 - Велики је комплимент за мене када други сматрају да је моја поезија зрела. Као што сте примијетили, пишем слободним стихом, слабо се бавим римом. Инспирација је измишљена ствар, она у ствари не постоји. Почела сам да пишем када сам схватила да, када пишем пјесме, у ствари не бјежим сама од себе, него управо супротно, да се вратим себи. Када сам почела озбиљно да се бавим тим, ја сам се вратила себи, свом извору. Надахнуће је, на срећу или нажалост, моје лично искуство, мој живот или моја нека запажања мене или мени блиских људи. Некада сам ја главна тема, некада су то људи из окружења. Углавном, моје емоције цуре кроз оловку, она ствара даље - објаснила је Гаврићева.

На исто питање о инспирацији Марија Ђурић је дала нешто другачији одговор.

- Шантић, Јакшић, Дис, Миљковић и Настасијевић су у неким моментима били окидач да почнем да пишем поезију, и тако и остали узори, те се трудим да радим то што боље могу. Није се играти са писаним траговима, јер то остаје за неке нове долазеће генерације - рекла је Ђурићева.

Млада пјесникиња, која је прошле године објавила своју прву збирку поезије, изразила је задовољство због посјећености једног оваквог догађаја.

- Ово је било једно сасвим пристојно поетско вече, које је било и доста посјећено, на шта баш и нисмо навикли када је у питању поезија. Донијела је и те како сатисфакцију и подстицај да наставимо да радимо. И што се тиче самог писања, али и организације оваквих вечери - казала је Ђурићева.

На питање шта би вратило поезију у живот, Ђурићева је рекла да је за то потребна огромна воља, али и вријеме.

- Само добра и јака воља и непрестан рад могу да измијене садашње стање поезије, које тренутно није на неком завидном нивоу. Вјероватно је тако било и кроз вријеме и, нажалост, сви умјетници, па тако и пјесници, нарочито на нашим просторима, добијали су признање и поштовање тек постхумно, али су оставили писане трагове, због којих неки и почну да пишу и залазе у свијет поезије, као и ја - додала је Ђурићева.

О значају оваквих окупљања проговорила је и пјесникиња Наташа Беднарчук.

- Бањалуци не само да су потребна оваква окупљања у којима ће се ширити свијест о књигама, читању, него и више догађаја који ће промовисати остале видове умјетности: драмску, филмску, ликовну. “Култура култури” је засигурно нешто што треба да заживи и да живи у овом граду, као подсјетник да и даље постоји човјек као духовно биће и као биће које размишља - казала је Беднарчукова.

Када је ријеч о њеним узорима, издвојила је Мирослава Антића и Десанку Максимовић.

- Пјеснички узори су ми Мирослав Антић и Десанка Максимовић. Мика, јер његова поезија на тако реалан начин описује суштину живота. Десанка, јер је знала да се саживи са природом и да је доживи на начин на који нико није, а природа је дио мог живота којег се никада не бих одрекла.

Поезија за мене као пјесника није бијег од реалности већ начин да је пребродим. Ако у читаоцу пробуди неке емоције, сјећања и ако га натјера да мисли, онда је засигурно успјела. Она је продукт мојих мисли и умјетност која описује мој дух.

За мене представља најбољи и најљепши начин критике живота и друштва, само у данашње вријеме ријетко допире до истинских слушалаца - додала је Беднарчукова.

Неда Гаврић - “Вечерња молитва”

Моли се у тишини,

даноноћно, свакодневно.

Моли се, не престај,

јер срце ово једва куца.

Врати ми мени мене,

и осмех и руке безазлене,

оне очи што сијале су без суза.

Моли се и све битке биће добијене.

У огледалу је недосањани сан,

недомилована чежња,

у огледалу више нисам ја.

Врати ми радост,

што прожимала је биће цело,

врати ми дечије срце,

моје чисто, зрело тело.

Моли се, молим ти се,

за здравље нек' ми свећа гори,

јер грех је, душо, издао си срце,

које зна да воли.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица