Момир Крсмановић дјелима о српском страдању подигао себи задужбину

Момир Крсмановић дјелима о српском страдању подигао себи задужбину 16.11.2018 14:16 | Крстина Ћирковић

Братунац - Књижевник Момир Крсмановић својим дјелима подигао је себи велику задужбину, јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја под притиском владајуће политике деценијама прикривала и релативизовала.

Оцијенио је то у сриједу увече академик Матија Бећковић у братуначком Дому културе, гдје је одржано документарно-књижевно вече о опусу Момира Крсмановића.

Бећковић је рекао да је Братунац право мјесто за представљање књига посвећених ријеци Дрини.

- Ево нас на тој племенитој међи, да на правом месту проговоримо о великој теми. Култура је оно чиме се можемо најбоље осведочити, потврдити и одбранити - рекао је Бећковић, поручивши да Дрина остаје крива, али да је треба исправљати.

Бећковић је истакао да када држава и наука не посвете пажњу нечему - увијек се нађе неко ко то уради, упркос опасностима којима буде изложен, као што је урадио Крсмановић.

- Такав је случај са истином о српском страдању на Дрини, коју је зарад братства и јединства прикривала бивша комунистичка власт. Уместо државе ту истину је објавио Крсмановић и његова дела су историја, а уједно и његова аутобиографија - рекао је Бећковић на поетској вечери, коју је организовао “Технички ремонт” из Братунца поводом славе Свети врачи.

Бећковић је бесједио о Крсмановићевим документарним романима “Тече крвава Дрина”, “И Бог је заплакао над Босном” и његовом укупном стваралаштву, истичући да су, према подацима библиотекара, његове књиге биле најчитаније крајем прошлог и почетком овог вијека.

Представљајући књиге о голготи српског народа Крсмановић је рекао да му много значи што о њима говори Братунчанима, јер су све у вези са страдањима Срба у Другом свјетском рату и посљедњем рату на просторима БиХ.

- У току рата обишао сам мјеста од Брчког до Невесиња, разговарао са 235 свједока за “Триптих о голготи Срба”, који су у посљедњем рату преживјели страдања њихових породица - рекао је Крсмановић, истакавши да је у том дјелу обухватио и свједочења преживјелих из Братунца, Сребренице и Скелана.

Одломке из Крсмановићевих књига читала је књижевница Јасмина Јанковић, а наступио је и гуслар Зоран Голубовић.

Момир Крсмановић је као дјечак случајно преживио велико српско страдање на Дрини, а те злочине су усташе починиле у прољеће 1942. године, када је у Старом Броду и Милошевићима убијено око 11.000 Срба, чија имена је објавио у двије своје књиге. Међу убијенима су његова мајка, брат и већи број чланова шире породице.

Забрана уласка у Црну Гору

Академик Матија Бећковић прокоментарисао је за “Глас Српске” забрану уласка српским интелектуалцима у Црну Гору.

- Много би већа казна била да су ме пустили, а да ми не дају да изађем - рекао је Бећковић. Министарство унутрашњих послова Црне Горе 1. новембра је донијело одлуку да се српским интелектуалцима, међу којима је и академик Матија Бећковић, забрани улазак у земљу. Као главни разлог забране наведене су њихове раније изјаве, које су по процјени црногорских безбједносних служби “опасност по сигурност државе”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица