Љиљана Хабјановић-Ђуровић за “Глас Српске”: Не смијемо да дозволимо да нас уплаше пријетње

Ратомир Мијановић
Љиљана Хабјановић-Ђуровић за “Глас Српске”: Не смијемо да дозволимо да нас уплаше пријетње

Требиње - Када се молим Богородици живоносном источнику, кажем - дај ми да будем једна мала, најмања кап са твог извора – ето и ова књига је мали, најмањи каменчић у тој великој грађевини наше љубави и поштовања према светом Василију.

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић, која је представила своју књигу “Со земљи” у Требињу.

- Осећам се као на испиту. Зато што знам колико је народ овог краја везан за светог Василија и колико га ви доживљавате не само као свог - јер га као свог доживљава сав наш народ – него га доживљавате као да вама више припада, да не кажем као да имате неко веће право на њега од свих нас других који га волимо и поштујемо - рекла је Хабјановић-Ђуровић.

О светом Василију написала је књигу кроз коју се догматске истине преносе ненаметљиво, што је умијеће великог писца. О животу Стојана Јовановића, који је постао свети Василије је писала из теолошког угла, а писала је о њему као о човјеку са свим врлинама, страховима, тугом и тешким питањима.

- За сваку књигу коју пишем потрудим се да нађем што више историјских извора. Ослањам се и на народно памћење, записано у народним песмама и легендама. И наравно, за онај теолошки део, који је увек једна духовна надградња сваког мог романа - потрудим се да прочитам књиге светих отаца које говоре о тој теми. У роману сам се бавила теолошком темом - мучеништва и чудотворења. Осим поменутих извора, имала сам част да ме је примио владика Атанасије Јефтић у Тврдошу, а он је најбољи познавалац живота светог Василија - и сам мном је поделио нешто од тог знања - казала је Хабјановић-Ђуровић.

Кад је ријеч о порукама које се могу извући у времену отуђености од вјере и ближњих Хабјановић-Ђуровић је навела да је свети Василије читав живот радио да би сачувао чистоту вјере.

- Читав његов живот, све што је говорио и радио и оно због чега је трпео - све је то било из једног јединог разлога: зато што је чувао веру православну, што се борио за чистоту и опстанак чисте вере православне, чувајући на тај начин душу свог народа. Дакле, његова порука је врло јасна, актуелна је и у ово време и у свим временима, а гласи: да не смемо да дозволимо да нас уплаше претње, нити заварају обећања, да не смемо, како је то лепо рекао наш народ - да продамо веру за вечеру. Верујем да и у овом времену постоји човек који је достојни наследник и светог Василија Острошког и светог Петра Цетињског - а то је митрополит Амфилохије - додала је Хабјановић-Ђуровић.

Свјетлост свијету

 

Свети Василије Острошки вековима је со земљи и светлост свету. Од светитеља и данас тражимо помоћ и утеху и духовну окрепу. У народу Херцеговине је најпоштованији светитељ. Генерације и генерације Херцеговаца одрастају уз приче о светом Василију. О његовом животу у Мркоњићима, боравку у Завали, Тврдошу, Светој Гори, Русији, Пећкој патријаршији - до исходишта, манастира Острог у Црној Гори, светионика православља - навела Хабјановић-Ђуровић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана