Књижевник Ранко Павловић за “Глас Српске”: Америчка школа наноси штету нашој прози

Данко Кузмановић
Књижевник Ранко Павловић за “Глас Српске”: Америчка школа наноси штету нашој прози

Младом читаоцу ништа се не може подвалити, он хоће пуну истину, чак и онда када му причамо најфантастичнију бајку. Наравно, мислим на умјетничку истину коју ће дијете, ако је увјерљиво исказана, прихватити као праву.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Ранко Павловић, који је недавно објавио збирку пјесама “Вински сонети”. Збирка ће бити промовисана у сриједу у вијећници Банског двора Културног центра у 19 часова. О књизи ће говорити Жељка Аврић и аутор, а модератор вечери је Вања Шушњар-Чанковић. Промоција се организује у сарадњи са Удружењем за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

ГЛАС: Вино заузима значајно мјесто у историји цивилизације и умјетности. Како је вино ушло и у Вашу књижевност?

ПАВЛОВИЋ: Из чаше. Када сам почео да пијем вино, увијек умјерено, чашу-двије, схватио сам да је то божанско пиће, а однос према нечему божанском може се исказати само сонетом. Тако сам почео да пишем сонете о гроздју, виноградарима, винарима, вину. На самом почетку успоставио сам нову библију - винску. Послије тога све је долазило редом: очева лоза, трс на камену херцеговом, крај Дучићевих јабланова, грозд испод небеског кондира, кап вина на њеној усни, вински балови, кафана, ноћ у коноби, па све до винареве кћери.

Моју недавно објављену збирку “Вински сонети” са двадесет специјално урађених слика оплеменила је млада бањалучка сликарка Марија Бјелошевић, а у “Арт принту” су се побринули  да се књига добро одштампа, како се не би постидјела ни најелегантнијих винских карата у најлуксузнијим свјетским хотелима.

ГЛАС: Познатији сте као писац за дјецу. Мудри Душко Радовић је рекао да за дјецу треба писати исто као и за одрасле, само мало боље. Да ли и Ви мислите тако?

ПАВЛОВИЋ: Сјајно је то рекао Радовић, сам бих додао: не “само мало” него “много боље”. Када сам писао недавно награђени роман “Како се испричала Неиспричана Бајка”, своје јунаке, дјевојчице и дјечаке, стварао сам из цвјетова. Њима сам придружио одмотаје Сунчевог и Мјесечевог зрачка, Космичку бајку, Грумен таме, Бројача трептаја и силне ликове. Кад сам разговарао с дјецом која су прочитала роман о спасавању планете Земље од загађења, уочио сам да су они те ликове прихватили као стварне.

ГЛАС: На енергији коју имате могу Вам позавидјети и упола млађи књижевници. Шта је то што Вас данас гони на стваралаштво?

ПАВЛОВИЋ: Идеје. Рекао бих, врло свјеже. Напросто не могу да стигнем да запишем све што ми се роји у мислима и уобличава у пјесму, причу, роман, драмски текст, нестрпљиво чекајући да буде записано.

ГЛАС: Упознати сте са данашњом књижевном сценом, како бисте описали савремену књижевност и њен положај код нас и у свијету?

ПАВЛОВИЋ: Истинске књижевне вриједности у пуном сјају отварају се тек у времену које долази. Ипак, може се и данас понешто рећи, нарочито о домаћој књижевној сцени. Имамо одличну поезију, аутентичну, изниклу из домаћег тла, и даље под једва уочљивим, али ипак снажним утицајем народног стваралаштва. Што се тиче прозе, велику штету наноси утицај такозване америчке школе креативног писања, присутан кроз издања неких наших издавача.

ГЛАС: Како бисте именовали неки Ваш конкретни циљ када је ријеч о писању и стваралаштву?

ПАВЛОВИЋ: Не могу га другачије дефинисати осим - стићи записати све што ми се роји у глави и оставити будућима да то вреднују.

ГЛАС: Шта бројне награде које сте добијали представљају за Вас? Да ли Вам је нека посебно драга?

ПАВЛОВИЋ: Некад су много више значиле, биле подстицајне. Можда ми је најзначајнија била награда за најбољу књигу за младе у БиХ кад сам је добио као млад писац. Зато мислим да награде треба давати младим ствараоцима.

Критика

ГЛАС: Постоји ли на нашем књижевном небу вриједносна вертикала којој би требало да будемо окренути?

ПАВЛОВИЋ: Нема вриједносне вертикале у књижевности без истинске књижевне критике и без стручно приређених антологија. Код нас практично већ дуже нема књижевне критике, нити има гдје да се објављује, а што се тиче антологија, које више личе на зборнике, оне су антологије пјесника и приповједача, никако пјесама и приповједака. Приређивач сачини списак кога би требало заступити, пошаље свима писмо и замоли их да изаберу своје пјесме и приче и - ето (назови) антологије. Када се те вриједности успоставе, имаћемо и јасније вриједносне вертикале.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана