Književnik Ivan Tokin za “Glas Srpske”: Nedostaju nam pošteni, hrabri i beskompromisni ljudi

Organizatori su se potrudili da u pet dana trajanja “vladavina” knjige bude na što kvalitetnijem nivou i da se u ovom jedinstvenom konceptu ispoštuje bitan lanac autor-izdavač-distributer-čitaoci.

A ono što je najzanimljivije onima koji se pronalaze u svijetu pisane riječi, biće ispoštovani čitaoci, veliki i mali, koji će biti u prilici da kupe svoja omiljena izdanja po sajamskim cijenama, da čuju neke od najljepših stihova, upoznaju najpoznatije blogere, mališani da se druže, pišu i čitaju sa književnicima. Veliku pažnju privukao je i dolazak beogradskog pisca Ivana Tokina, čija je treća prozna knjiga “Pas” od svog pojavljivanja u izdanju Izdavačke kuće “Arete” postala omiljena.

U nizu gotovo dnevničkih zapisa Tokin se obraća komplikovanom unutarnjem čovjekovom svijetu, suprotstavljajući mu iskreniju i jednostavniju pasju perspektivu lišenu svega onoga što sputava modernog čovjeka u želji da se ostvari kao srećno i, prije svega, slobodno biće. 

Tokin će se čitaocima u Banjaluci obratiti 31. maja u 19 časova u crvenom salonu Banskog dvora Kulturnog centra, a u susret festivalu za “Glas Srpske” govorio je, naravno, o knjizi “Pas”, inspiraciji, značaju književnih festivala.

Na pitanje da li je teško biti umjetnik u 21. vijeku ili je to uvijek jednako teško, odgovara da je njemu dobro.

- Ne poznajem mnogo pisaca. Znam kako je meni. Meni je dobro. Živim od pisanja. Verovatno imam sreće. Što se tiče književnosti, mislim da je živa i zdrava, kao i uvek. Moguće je da je samo u ovom trenutku to manje vidljivo nego u nekim drugim vremenima i među drugim ljudima - ističe Tokin.

Autor djela među kojima su i “Najnormalniji čovek na svetu” i “Molekuli” kaže da nema osjećaj da crpi inspiraciju.

- Nije mi se nikada desilo da nemam inspiraciju. Možda ne pišem dovoljno da bi došlo do toga. Pišem o onome što vidim, o čemu mislim, što me raduje ili boli, što me zanima ili o onome o čemu ništa ne znam. Zabavno mi je da pišem o tome što ne znam. Radoznao sam pa mislim da teško može da mi se desi da jurim inspiraciju - objašnjava on.

Misli da nam danas nedostaje više pisaca koji su kao Radoje Domanović šibali moralne nakaze i satira kao sredstvo političke borbe.

- Mislim da nam najviše nedostaju pošteni, hrabri i beskompromisni ljudi, i u književnosti i uopšte - naglasio je Tokin.

Društvo u kojem živimo, dodaje, mi smo stvorili, tako da je sve što se događa odraz naše volje, ili naše nezainteresovanosti, ili već nečeg našeg.

- Vidim da su umetnost i kultura marginalizovani, ali ne mislim da je ta margina mala. Ako antropologija kaže da je kultura definišuće obeležje ljudskog roda, onda valjda to znači da bez kulture nema ni ljudi, pa onda nema ni naroda - naglašava književnik.

Pisanje romana “Pas” za njega predstavlja avanturu u kojoj se, kako kaže, odlično proveo.

• Živeo sam s tim psom, i on sa mnom, po tastaturi, na ekranu, u snovima, i svugde gde smo jedan drugog vodili. Ta knjiga odigrala je mnogo uloga u mom životu, neke su mi drage, neke ne. Osim toga, mislim da predstavlja prvi deo trilogije. Dopada mi se taj pas i najverovatnije ću mu se opet prepustiti - najavio je pisac.

Značaj književnih festivala

Najveći značaj književnih festivala Tokin vidi u njegovanju čitalačke publike.

- Prilika da se sretnu ljudi sličnih interesovanja, da provedu neko vreme jedni s drugima uvek je dobra prilika. Koncept “Imperativa” mi je zanimljiv jer uključuje i poeziju, radionice i književnost za decu. Dobro je i što knjige mogu da se kupe po nižim cenama nego što je to uobičajeno - smatra on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.