Књиже­вни­ца Тања Сту­пар-Три­фу­но­вић за Глас Српске: Пис­ци упо­зо­ра­ва­ју на опа­сност

Ми­лан­ка Ми­трић
Књиже­вни­ца Тања Сту­пар-Три­фу­но­вић за Глас Српске: Пис­ци упо­зо­ра­ва­ју на опа­сност

"Ми­ли­ца Сто­ја­ди­но­вић Српкиња" је на­гра­да за нај­бољу пје­сни­чку књигу ко­ја се до­дјељује аутор­ка­ма. Прет­хо­дне до­би­тни­це су зна­чај­на име­на са­вре­ме­не српске по­ези­је, што ову на­гра­ду чи­ни пре­по­знатљивом.

Ра­ду­јем се што је ри­јеч о на­гра­ди за по­ези­ју, јер сам са по­ези­јом по­че­ла свој књиже­вни рад и она ми је и даље нај­дра­жа књиже­вна фор­ма.

Ре­кла је ово у раз­го­во­ру за "Глас Српске" књиже­вни­ца Тања Сту­пар-Три­фу­но­вић, ово­го­дишња до­би­тни­ца по­ме­ну­те на­гра­де, ко­ја ће јој све­ча­но би­ти уру­че­на да­нас за збир­ку пје­са­ма "Раз­мно­жа­вање до­ма­ћих жи­во­тиња".

До­да­ла је да ни­је оче­ки­ва­ла ова­ко до­бре кри­ти­ке за књигу по­ези­је и да јој је дра­го што је при­бли­жи­ла по­ези­ју и чи­та­оци­ма ко­ји је ина­че не чи­та­ју. Ка­за­ла је да је у ову књигу ста­ло мно­го то­га, јер је сви­јет за­ис­та ин­спи­ра­ти­ван и да се све мо­же опи­са­ти и опје­ва­ти.

- У по­је­ди­ним пје­сма­ма сам пра­ви­ла син­те­зе са­вре­ме­ног жи­во­та и мит­ских, ис­то­риј­ских или књиже­вних ју­на­ка и не­што чеш­ће ју­на­киња, јер се о њима мање го­во­ри и брже их за­бо­рављамо. Пис­ци су чес­то као ваз­ду­шна си­ре­на, ко­ја упо­зо­ра­ва на опа­сност. Не бих да их пре­ви­ше мис­ти­фи­ку­јем, али има­ју не­ку врсту сен­зи­би­ли­те­та да про­бле­ме је­дног вре­ме­на "нањуше" при­је ос­та­лих или су бар у стању да их ар­ти­ку­ли­шу ра­ни­је - ре­кла је Сту­пар-Три­фу­но­вић.

По­мињући но­ву збир­ку на­ме­тну­ло се и пи­тање цен­зу­ре да­нашње књиже­внос­ти.

- Не пос­то­ји зва­ни­чна цен­зу­ра у ме­ди­ји­ма ни у умје­тнос­ти, али пос­то­ји је­дна "по­дму­кли­ја и опа­ки­ја ствар" - они ко­ји го­во­ре оно што се не сви­ђа одре­ђе­ним еко­ном­ским или по­ли­ти­чким цен­три­ма мо­ћи пос­та­ју не­видљиви, њихов глас се не чу­је у ја­внос­ти. Тај тренд је при­су­тан и у сви­је­ту и код нас. У ме­ди­ји­ма има­те по­ла­ри­за­ци­ју: на је­дној стра­ни су по­жељни је­дни, на дру­гој дру­ги гла­со­ви у скла­ду са "по­жељним ис­ти­на­ма". Ка­ко то у пра­кси из­гле­да мо­же­те пра­ти­ти у то­ку пре­ди­збор­не кам­пање - гле­да­ју­ћи са је­дне стра­не РТРС, а са дру­ге БН те­ле­ви­зи­ју. Мо­же­те по­ми­сли­ти у је­дном тре­нут­ку да ис­то­вре­ме­но жи­ви­те у дви­је ра­зли­чи­те ствар­нос­ти - ка­за­ла је Сту­пар-Три­фу­но­вић.

Сма­тра да се ни­ко ви­ше не тру­ди да при­бли­жи ре­ал­ну сли­ку ствар­нос­ти, већ да фор­ми­ра одре­ђе­ну по­жељну сли­ку код ста­но­вниш­тва. До­да­ла је и да је сли­чно са књиже­внош­ћу.

- Са књиже­внош­ћу је сли­чно, са­мо она је не­ка врста "ос­трва", јер ни­ко­ме ни­је то­ли­ко ин­те­ре­сан­тна за­то што не до­пи­ре до ве­ли­ког бро­ја људи, за­то што је у свом обли­ко­вању сви­је­та мно­го спо­ри­ја. Пре­дност књиже­внос­ти је што пам­ти и чи­ни и ову на­шу три­ви­ли­за­ци­ју ствар­нос­ти одли­чним ма­те­ри­ја­лом за до­бре књиге. Књиже­вност фун­кци­они­ше као фа­бри­ке за ре­ци­кла­жу отпа­да. Од све­га овог би­ће је­дном но­ве при­че - обја­сни­ла је Сту­пар-Три­фу­но­вић.

Ква­ли­тет и та­ле­нат

- Ла­ко је пре­по­зна­ти ква­ли­тет, за­то што вас он ду­бо­ко до­та­кне. Сва­ки ис­кре­ни чи­та­лац са ма­ло чи­та­ла­чког ис­кус­тва и са про­сје­чним обра­зо­вањем, ако чи­та књиге отво­ре­ног срца и здра­вог ра­зу­ма, мо­же пре­по­зна­ти и одво­ји­ти ква­ли­те­тно шти­во од не­ква­ли­те­тног. Што се ти­че мла­дих ауто­ра, по­ред ква­ли­те­та и та­лен­та, ко­је је ла­ко пре­по­зна­ти, тре­ба им при­до­да­ти вољу да чи­та­ју, ра­де, обра­зу­ју се и от­кри­ва­ју. Та­ле­нат се мо­ра ра­зви­ја­ти - ка­за­ла је Сту­пар-Три­фу­но­вић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана