Књижевница Тања Ступар-Трифуновић за Глас Српске: Писци упозоравају на опасност
"Милица Стојадиновић Српкиња" је награда за најбољу пјесничку књигу која се додјељује ауторкама. Претходне добитнице су значајна имена савремене српске поезије, што ову награду чини препознатљивом.
Радујем се што је ријеч о награди за поезију, јер сам са поезијом почела свој књижевни рад и она ми је и даље најдража књижевна форма.
Рекла је ово у разговору за "Глас Српске" књижевница Тања Ступар-Трифуновић, овогодишња добитница поменуте награде, која ће јој свечано бити уручена данас за збирку пјесама "Размножавање домаћих животиња".
Додала је да није очекивала овако добре критике за књигу поезије и да јој је драго што је приближила поезију и читаоцима који је иначе не читају. Казала је да је у ову књигу стало много тога, јер је свијет заиста инспиративан и да се све може описати и опјевати.
- У појединим пјесмама сам правила синтезе савременог живота и митских, историјских или књижевних јунака и нешто чешће јунакиња, јер се о њима мање говори и брже их заборављамо. Писци су често као ваздушна сирена, која упозорава на опасност. Не бих да их превише мистификујем, али имају неку врсту сензибилитета да проблеме једног времена "нањуше" прије осталих или су бар у стању да их артикулишу раније - рекла је Ступар-Трифуновић.
Помињући нову збирку наметнуло се и питање цензуре данашње књижевности.
- Не постоји званична цензура у медијима ни у умјетности, али постоји једна "подмуклија и опакија ствар" - они који говоре оно што се не свиђа одређеним економским или политичким центрима моћи постају невидљиви, њихов глас се не чује у јавности. Тај тренд је присутан и у свијету и код нас. У медијима имате поларизацију: на једној страни су пожељни једни, на другој други гласови у складу са "пожељним истинама". Како то у пракси изгледа можете пратити у току предизборне кампање - гледајући са једне стране РТРС, а са друге БН телевизију. Можете помислити у једном тренутку да истовремено живите у двије различите стварности - казала је Ступар-Трифуновић.
Сматра да се нико више не труди да приближи реалну слику стварности, већ да формира одређену пожељну слику код становништва. Додала је и да је слично са књижевношћу.
- Са књижевношћу је слично, само она је нека врста "острва", јер никоме није толико интересантна зато што не допире до великог броја људи, зато што је у свом обликовању свијета много спорија. Предност књижевности је што памти и чини и ову нашу тривилизацију стварности одличним материјалом за добре књиге. Књижевност функционише као фабрике за рециклажу отпада. Од свега овог биће једном нове приче - објаснила је Ступар-Трифуновић.
Квалитет и таленат
- Лако је препознати квалитет, зато што вас он дубоко дотакне. Сваки искрени читалац са мало читалачког искуства и са просјечним образовањем, ако чита књиге отвореног срца и здравог разума, може препознати и одвојити квалитетно штиво од неквалитетног. Што се тиче младих аутора, поред квалитета и талента, које је лако препознати, треба им придодати вољу да читају, раде, образују се и откривају. Таленат се мора развијати - казала је Ступар-Трифуновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.