Горан Лабудовић Шарло, добитник “Златне сове”, за “Глас Српске”: Нисмо имуни на појаву лоше књижевности

Горан Лабудовић Шарло, добитник “Златне сове”, за “Глас Српске”: Нисмо имуни на појаву лоше књижевности 31.05.2019 13:13 | Данко Кузмановић

Бањалука - Као и у свим областима живота што нешто набуја, тако је и лоша књижевност набујала. Као што се појављују многи новоисторичари, широм света, не само код нас. Чудимо се, а тога има свуда по свету. То је планетарни талас, и ми нисмо имуни на то.

Казао је ово за “Глас Српске” књижевник Горан Лабудовић Шарло, који је добитник овогодишње награде “Златна сова” Завода за уџбенике и наставна средства за најбољи необјављени роман за рукопис “Ветрушка у данима неба”.

Идеја за роман, испричао је Лабудовић, произашла је из дивљења према дјелу Јожефа Киша, мађарског хидротехничког инжењера, најпознатијег као идејног творца, пројектанта и првог градитеља Великог бачког канала, најзначајнијег хидротехничког и саобраћајног објекта у Бачкој.

- До идеје за роман је дошло сасвим спонтано. Дивим се мајсторству, енергији и знању инжењера Јожефа Киша, и он је један од највећих инжењера који су радили на овим просторима. Његово дело је огромно, као и његова идеја и жеља да то служи сврси и намени, тај канал који је радио да има пун капацитет. Он је заиста то и успео, видели смо у каснијим годинама, после Другог светског рата, како су се развијала места уз тај канал - рекао је Лабудовић.

Како је то заправо изгледало даље испричао је Лабудовић, описујући једну посјету споменику Јожефу Кишу која се десила прије три године.

- Шетао сам са пријатељима и отишли смо до споменика Јожефу Кишу, који је био помало оронуо. Слова су била избледела, и као и на сваком камену, нахватала се маховина. Дошли смо на идеју да то не изгледа баш примерено и да би то требало освежити. Онда смо ми између себе сакупили новац и освежили смо тај споменик. Споменик је засијао како је изгледао некад. То је почетак приче - испричао је он.

Материјал за роман је сакупљао и усмено и писмено, како од локалног становништва, тако и из историјских списа.

- Након те шетње сам се заинтересовао. Разговарао сам са много људи, разних националности, о томе шта они знају, како они виде ту причу и самог Киша. Питао сам их како виде тај канал, колонизацију, некадашњу монархију, и онда су почеле да се одвијају разне приче. Просто су људи осетили неку потребу да се отворе. Присетили су се и шта су им причали њихови преци. Прича је кренула. Сакупио сам одређене историјске изворе, а остало сам препустио машти, фикцији и вољи - објаснио је Лабудовић.

Писац је врло брзо схватио да постоји неколико мистерија у вези са његовим ликом.

- Схватио сам, у неком часу, да постоји известан зид ћутње и дан-данас. С једне стране, постоји дивљење према том грандиозном делу, али некако из прикрајка. Не говори се гласно. То нешто што је и даље изнад те приче и данас постоји - навео је Лабудовић.

Писац је проговорио и о наградама и шта оне за њега данас значе.

- Све моје награде које сам у животу добио биле су поштене. Ни за једну нисам знао док ми неко није јавио. Нисам ни знао да је “Завод” објавио текст о ужем избору. То сам сазнао тек када сам добио и награду. Знао сам да је то добар текст, и да је то читко, али нисам очекивао баш прву награду. Када су награде у питању, проблем с њима је што неки учесници неких конкурса унапред знају да ће их добити и што се у жиријима некада ротирају људи па онда једни друге награђују. Ту не можемо много да урадимо, осим да апелујемо да будемо паметни и да заиста вреднујемо оне најбоље - закључио је Лабудовић.

Инспирација за дјело

 

Инспирацију за назив самог дјела “Ветрушка у данима неба” дугује једној врсти птице грабљивице која живи на том поднебљу.

- Ветрушка је једна занимљива птица која живи на овом простору. Она на небу, нежним, али хитрим потезима крила изгледа као да лебди у месту док вреба плен на земљи. То је једна врста маленог сокола, мала птица грабљивица - казао је Лабудовић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица