Драго Гламузина, књижевник, за “Глас Српске”: Не пишем да себи олакшам живот, него да га разумијем

Данко Кузмановић
Драго Гламузина, књижевник, за “Глас Српске”: Не пишем да себи олакшам живот, него да га разумијем

За добро писање је потребно образовање и умијеће, али се добро писати може само из властитог искуства, чак и кад пишете о стварима које се нису вама догодиле.

 

 

 

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Драго Гламузина.

Он је један од учесника овогодишњег Фестивала књижевности “Императив”, који почиње сутра, а трајаће до понедјељка. “Императив” ће бити одржан у Банском двору Културном центру, у организацији Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

Учествоваће у програму “Поезију ће сви читати” у недјељу у 19 часова на “Арт тераси”.

ГЛАС: Читаоци често у поезији траже аутобиографске елементе. Гдје Ви постављате границу између живота и поезије?

ГЛАМУЗИНА: Увијек грабите из тог начина на који ви осјећате свијет, пуните ту причу коју пишете властитим емоцијама, страховима и сумњама. Наравно, и сам то радим. При томе се не устручавам да употријебим најконкретније аутобиографске елементе, па и неке врло болне и неугодне, али само ако уз помоћ њих могу посредовати нешто што је универзално, што може додирнути свакога.

ГЛАС: Негдје је једном написано да спадате у ред пјесника који траже утјеху њеним избјегавањем, како Ви гледате на то?

ГЛАМУЗИНА: Нисам то прочитао. Звучи згодно, али не чини ми се истинито, бар у мом случају. Наиме, писање не доживљавам као било какву врсту аутотерапије, нити у писању тражим утјеху. Како год окренете, људи су увијек некако оштећени и с тим се треба носити. Није то ништа специфично наше, свима је тешко и не треба због тога правити велику ларму. Као што Пастернак каже “живот није што и поље прећи”. Дакле, не пишем да би себи олакшао живот него да бих га разумио.

ГЛАС: Да ли сте временом мијењали своје виђење поезије и шта је она за Вас?

ГЛАМУЗИНА: Поезија је начин на који видим свијет, покушај да се нешто каже о оним најважнијим, првим и посљедњим стварима, које су толико комплексне да се не дају изложити у неком научном или филозофском раду, већ се до њих може допријети само кроз умјетност.

ГЛАС: Постоји ли неки конкретан циљ у Вашем стваралаштву?

ГЛАМУЗИНА: Увијек покушавам исписати нешто аутентично и своје, а ако у томе не успијем, радије то нећу објавити, колико год сам времена у то утрошио. Важно ми је да сам ја задовољан тиме што сам написао. Не желим објавити солидну књигу којом се можда не бих осрамотио, али каквих већ има на хиљаде.

ГЛАС: Којим радовима ћете се представити у Бањалуци?

ГЛАМУЗИНА: Читаћу пјесме из своје посљедње књиге пјесама - “Еверест”.

Фестивали

 

ГЛАС: Допада ли Вам се идеја фестивала као што је “Императив” и какав значај за Вас имају књижевни фестивали?

ГЛАМУЗИНА: Књижевни фестивали су све важнија мјеста промовисања читања и писања. Данас су важнији него икад. У времену кад се већина књижевних часописа угасила, кад је све мање озбиљне критике и прегледа, управо су фестивали мјеста на којима књижевност живи, на којима се писци срећу с публиком, али и међусобно, на којима успостављају везе, размјењују идеје и књиге, те се договарају о новим пројектима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана