На сахрани само супруга и свештеник, а чак ни он није знао кога сахрањује

 На сахрани само супруга и свештеник, а чак ни он није знао кога сахрањује 01.10.2018 23:38 | B92

У понедјељк се навршило 30 година од смрти једног од најславнијих глумаца у историји српске и југословенске кинематографије. Желио је да умре нечујно, да то не буде вијест. На сахрани није било никога, сам његове Мирјане и свештеника.

 Ипак, глас о чувеном Павлу Вуисићу, никада није утихнуо, а приче из његовог живота препричавају се након три деценије од његове смрти. Данас их се подсјећамо.

Никада није завршио глуму

Павле Вуисић заправо је рођен као Вујисић, али је избацио слово “ј” из презимена јер га је нервирало. Родио се у Београду 1926. године. Студирао је право и бавио се новинарством. Никада није успио да упише Академију за позоришну умјетност (данашњи Факултет драмских умјетности).

Примјећен је након што је статирао у неколико филмова Војислава Нановића. Пар година након Нановићевог “Чудотворног мача”, првог играног филма у којем се Вуисић појавио, добија главну улогу у филму “Три корака у празно” (1958), истоименог редитеља. Павле Вуисић, је како кажу, тада дословно бриљирао избацивши из конкуренције професионалне глумце.

За ту улогу Вуисић је награђен пулском Златном ареном. Био је то први пут да је један глумац аматер добио највећу глумачку награду. Те исте сезоне Павле је глумио у пет филмова.

Орсон Велс о Паји

Павле Вуисић је, како су истицале његове колеге, понављао сцене само када би други погријешили. Своје роле изводио је „на прву” и без грешке. Велики Орсон Велс га је назвао најбољим глумцем на свијету. Упркос томе што је уживао такво поштовање, Паја никада није желио да оствари каријеру у иностранству.

Вуисић и Чкаља се нису вољели

Глумачки тандем у кадру је био савршено синхронизован, ипак, двојица глумаца нису се најбоље слагали у приватном животу. О томе је говорила Павлова супруга Мирјана за потребе књиге Александра Ђуричића “После фајронта”.

“Чкаљу никад нисам упознала. Кад мало боље погледате Чкаљу и Павла, видјећете да је то немогућа фузија. Чкаља је стопостотни глумац и до крајњих граница је ишао у својој глуми. Павле уопште није био глумац. Знао је да каже: 'Ја се само понашам.'“

Наводно се Павле Вуисић често нервирао због Чкаљиног “преглумљивања”, па је тако први пут послије серије и филма “Камионџије” одбио да сними наставак “Камионџије поново возе”.

“Уверавали су га годину. Како сам ја у том тренутку почела да градим имање, које се и њему допало, премерио је плац, израчунао колико ће коштати ограда и тражио хонорар од 110.000 динара. Продуценти су полудели јер је максимални хонорар за главне глумце износио 12.000 и није постојала законска могућност да му дају више. Само је одмахнуо руком. Онда су они пронашли начин да направе видео-касете које ће се продавати гастарбајтерима и осигурали му тражени новац”, рекла је његова супруга.

Међутим, Павле је имао нови захтјев - хонорар је морао да се повећа и Чкаљи и то на барем 50.000. Тако је снимљен наставак “Камионџија”.

Није волио Тита

Није волео комунисте, али су они вољели њега. Тако је запамћена једна анегдота када су га киднаповали са његовог чувеног сплава на Ади и одвели на пријем код Тита, а све поводом снимања филма “Неретва”.

Ту анегдоту је једном приликом за Недјељник испричала његова жена Мирјана Вуисић.

“Ја сам већину прича о Павлу сазнала после његове смрти. Он није желео да прича. Када је умро, сакупила сам његове пријатеље да испричају све што знају. Тако сам сазнала и за то када су га покупили на Ади. Он је наравно био обучен ‘апа драпа’, за сплав. Одвели су га на Дедиње и хтели су да га лепо обуку. Он се бунио и рекао да неће. Ако сте ме узели оваквог, водите ме оваквог, говорио је. Тито је чуо да се неко буни и повео га са собом и онда су се испричали. Један пријатељ на Ади је видео како га воде и њему је Павле рекао: ‘Слушај, ако некоме будеш причао, не постојиш за мене.’ Било га је срамота што је ишао код Тита”, испричала је прије неколико година Мирјана Вуисић и подсјетила на још једну анегдоту о односу Павла и Тита.

Наиме, Паја је једном ушао у кафану на Ади и тражио ћебе. Када су га питали шта ће му ћебе он је рекао да му треба да покрије Титову слику јер не може да га гледа.

“Желео је да умре нечујно, да то не буде вест”

На сахрани Павла Вуисића није било никога, осим његове жене и свештеника. Ни свештеник није знао кога сахрањује. Знао је да је само ријеч о човјеку који се зове Павле. Павле је желио да нико не слави његов живот. Ипак, три деценије након његове смрти, ова жеља му се није остварила.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица