Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

Танјуг
Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су синоћ са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савремном умјетничком стваралаштву у Србији.

Кустурица је студентима казао да не жели да снима “пригодне” филмове... нешто што је држава одлучила.

“Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева “На Дрини Ћуприја”, мада морам да признам, да се министар културе сјетио моје намјере да снимим филм о Јасеновцу”, рекао је Кустурица.

Цијењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао морају да буду дио концепта, који тренутно не постоји у оквиру наше културне политике.

“Треба наћи дирљиву причу да би се филмски представило све што се догађало у Јасеновцу или потрошити много новца да би се дочарала слика времена којег је Андрић тако узвишено исписао у свом дјелу “На Дрини Ћуприја”, казао је Кустурица.

Српски културни образац, према ријечима Кустурице и Ломпара, чине светосавска традиција, косовска традиција, сеоба Срба, секуларно искуство које чине Доситеј Обрадовић и Вук Караџић и геноцид над српским народом, који, како кажу, још није освешћен.

“Изван теорије, ти културни обрасци дјелују обесхрабрујуће у пракси. Они нису напуштени, али због околности које је наметнула четврта индустријска револуција и информатика, утицај српске културе у новом свијету је миноран”, рекао је Кустурица и додао да смо ми ипак народ који је “избацио” више пјесника, писаца, сликара, него, на примјер, Чеси.

“Код нас се у посљедње вријеме појављује безимена литература. Са кинематографским стваралаштвом скренули смо са правца у којем је могуће да оживимо нашу традицију. Ми данас имамо програмерску културу која долази путем екрана и која нема ни моралну ни естетичку вриједност. Морал и естетика се једва спомињу у дневном животу”, навео је Кустурица.

Он је изнио своје добро познате ставове о “терору” политичке коректности у главним токовима умјетничког стваралаштва.

“Политичка коректност једнака је аутоцензури. Исходиште те аутоцензуре јесте посљедица једног друштва које не може да истрпи истину. Фејсбук је оно што је био рокенрол и телевизија када смо ми одрасли. То је слика свијета која се дијели између људи и која ођедном из неког иделошког разлога бива забрањена. Аутоцензура уводи западну цивилизацију у агонију”, закључио је Кустурица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана