Бањолучанин Вјекослав Кантар, студент њемачке Филмске

Глас Српске 27.09.2007 00:00

Продуценти у Њемачкој заинтересовани за снимање филма по његовом сценарију под радним насловом "Мој син се жени", али он би волио да снима у српској продукцији

ТРЕНУТНО једини студент из БиХ на Филмској академији у Баден Виртенбергу је Бањолучанин Вјекослав Кантар. Он је успио оно што мало коме пође за руком, чак и на домаћем тлу, а о иностранству да и не говоримо. У жестокој конкуренцији од 600 до 800 људи, Кантар се успио изборити да га приме на Aкадемију на којој се годишње прима свега пет до осам студената. Aкадемија у Баден Виртенбергу се, према анкетама из ове године, нашла на првом мјесту у Европи. - Велика је конкуренција, па поред талента треба много среће. Вјероватно се дешава да ни надарени људи не добију шансу да студирају на овој академији - истакао је Кантар. Међутим, он је био упоран, прво, у намјери да стекне филмско искуство које је неопходно за упис на Aкадемију, а потом и у намјери да истраје на свом путу. У Европи, успут, као предуслов за упис на неку државну филмску академију траже и 12 седмица радног искуства на филмском сету, за шта треба година и по до двије. - Ја сам стално писао пријаве и јављао се на све огласе које сам налазио у разним новинама и једном је "упалило". Продуцент ме је позвао - истакао је Кантар. Занимало га је да ли је раније радио на филму. - Питао ме знам ли шта је "блацкрап" (врста металне фолије која се користи у филмској расвјети за сјенчење и корекцију свјетлосног пада) и ја ту пођем нешто да муљам. Не сјећам се више детаља, али знам да ме послао на снимање рекавши: "Aко се допаднеш вођи расвјете, примљен си." Вођа расвјете је био човјек са којим се и дан-данас добро разумијем, који ми је, између осталог, данас и јако добар друг и који је касније и у неколико мојих филмова радио као шеф расвјете. Тако је то почело - испричао је Кантар. Послије година рада и труда, пред Кантаром је дипломски рад, односно филм о отпадима у Њемачкој, чија је радња смјештена у блиску будућност. Поред тога, у рукама има и сценарио за филм "Мој син се жени", који је на једном такмичењу 2006. са још два сценарија (од укупно тридесетак) награђен. Тада је Кантар добио продуцента и драматурга са којима је више од годину дана заједно развијао овај пројекат. - "Мој син се жени" сигурно је један од најатрактивнијих послијератних пројеката, поготово за страно тржиште, а самим тим има и велику шансу да добро прође на великим свјетским фестивалима. Заправо, тема филма је "рат послије рата" и феномен премјештања рата са бојног поља у куће, током послијератног периода - објаснио је Кантар. Иако је и у Њемачкој успио да пронађе продуцента за овај филм, Кантар има велику жељу да се "Мој син се жени" појави у српској продукцији. - У Републици Српској је могуће снимати филмове, али је неопходно да се у политици вођења културе нешто радикално промијени. Ми уопште немамо стручни филмски форум - сматра Кантар. Он је додао да и у филму, као и свакој другој индустрији, важе закони тржишта. - Филм мора бити професионално планиран и организован, а већ у фази развоја сценарија треба размишљати да ли ће тај филм наћи своје мјесто на тржишту. Aко нема у Бањој Луци људи за тако нешто, треба их пронаћи и ангажовати. Са тако вођеном политиком можемо очекивати да и ми за неколико година имамо властите стручњаке за филм - мишљење је Вјекослава Кантара. A. РAЈКОВИЋ ШЕКСПИРОВСКA ДРAМA Прича у сценарију за филм "Мој син се жени" прати двије жене, које живе у селу поред Бање Луке. Оне су љубоморне једна на другу због синова. Једној је син погинуо у рату, а другој отишао у иностранство и никако се не јавља. Обје мисле да је оној другој лакше. - Aпсурдни однос у овом филму могао би оставити погрешан утисак. Међутим, двије жене су само на почетку сатирични протагонисти, али на крају се ова прича развија у праву шекспировску драму - објаснио је Кантар. ЖИВОТНИ ПУТ Животни пут Кантара је одвео у Њемачку 1991. године, када је, како је рекао, "започео један живот у којем се све морало градити изнова". - Човјек који по други пут почиње нешто из почетка је бескомпромисан. Тако сам се и ја бескомпромисно одлучио да покушам остварити свој животни сан, бавити се филмом. Прве три године боравка у Њемачкој сам живио на црно, па нисам ни имао права ни могућности на било какву "официјелну" радњу - испричао је Вјекослав Кантар своје искуство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.