Спортска галаксија: Српска брука међу кошевима

Глас Српске 17.09.2007 00:00

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

ЗAР ЈЕ могуће да наши уображени милионери подно иностраних кошева буду тако цинични и лицемерни према хаварији која се догађала, догађала и, коначно, догодила, овога пута на шпански начин, а прошли пут на грчко-олимпијски... Били су данашњи аутори бруке, опште бруке на српски начин, без милости (и још су, и још ће бити, све док не смакну Славнића), онакви какви су били и пре, за време и нарочито после Олимпијских игара у Aтини. Свака част тим ауторима данашњег хаоса у једној, некада кошаркашкој, земљи за заслуге. A заслуге су наплаћивали (као играчи или тренери), и још их наплаћују, али овако неситима медијске доминације у ојађеној Србији увек им је мало, а она им је од свега важнија. Важнија им је сада Славнићева глава, као јуче Шакотина... Зашто генијалци, наши а из иностранства, товаре тако тежак, а тако непоштен товар на плећа човека који је, за разлику од њих, хтео да нешто бар покуша. Да стави своју шију на пањ, држећи наивно да наш кошаркашки смак, ипак, није потпун. Питао бих те наше великане из буџака, а не са кошаркашке клупе, шта би они урадили (они који су многе наше бисерне играче продавали и препродавали у далеком свету, и уз лични профит, дабоме) у ситуацији када су кошаркашкој Србији многи њени "синови" окретали леђа како би им се кад прохтело. Према таквима није било правог критичког односа. Они овде имају традиционалне медијске јатаке. Њихови потези, нарочито сада, када се све зна, дотукли су иначе натрулу кошаркашку организацију. Нико од тих тренерских величина у иностранству, или играчких, није дошао да пружи не руку помоћи Зорану Славнићу него бар руку разумевања што је преузео репрезентацију у унапред изгубљеном стању. A отказивачи селектору, као минери националног тима, јавно су говорили како им је важније да 'ладе' јаја на ексклузивним плажама него да сви заједно, и у најјачем саставу, играју под заставом коначно независне Србије. Њихови другари, и много већи играчи од њих, као што су Кириленко, Новицки, Паркер, Гасол и толики други које смо видели у Шпанији, волели су своје државне тимове и није им пала круна са главе што су играли на Европском шампионату. Наравно, инострани бушиоци чине само једну страну медаље искомпромитоване кошаркашке земље. На другој су локални, тј. овдашњи умници, међу њима и они који "улажу свој новац у кошарку". Да има закона, и да има оних који законе спроводе, знало би се каква су права тих прегласних "улагача" у кошарку, али знале би се и обавезе њихове (пореске, пре свега). Тога, међутим, још нема па је и даље: даш му лигу да се такмичи, онда он још прогура играче кроз репрезентативне селекције, а после се зна - трансфер у потаји, а паре којекуда... Све је то, то и још много сличнога, српска кошарка данас. Кошарка рогова у врећи. Тачније, такав је наш неометани кошаркашки хаос. A онима из сваковрсних руководстава до руководства Олимпијског комитета и његове оперетске сапунице у понављању, свеједно је што се пред њиховим очима и на њиховом образу (ако га имају) српском спорту догодила незапамћена брука у Aтини са кошарком и фудбалом у центру те бруке. Брига такве штеточине за атинску бламажу српског спорта и српске земље. Они се сада, и то јавно, а неометани од било кога, пакују за Пекинг. Нема власти да их супре, рече ми да ово добро упамтим један српски спортски ентузијаста из Раковице који каже да му је још остало да полуди због небриге о атлетици, у којој је он споредан, али важан делатник. Упамтио сам: нема власти да разбуца ладолеже и инкасанте српског спорта. A Мока као Мока - најмањи је проблем, и алал му вера што се одважио да буде свесна жртва, па му поручујем: је... богате лицемере, чувај здравље!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.