Шта би долазак небојше Голића донио Рукометном клубу Б

Глас Српске
Шта би долазак небојше Голића донио Рукометном клубу Б

Не само да би Голић унаприједио игру "црвено-плавих", већ би Бањолучани са поносом могли да истичу да су једини клуб у БиХ који у својим редовима има играча из прве класе свјетског рукомета. "Мамац" за спонзоре и гледаоце, идол младима...

НAВИЈAЧИ "црвено-плавих" и сви љубитељи рукомета са нестрпљењем очекују завршетак преговора на релацији Рукометни клуб Борац - Небојша Голић. Разговори трају већ дуже вријеме, а како сада ствари стоје, одлични рукометаш могао би поново да обуче "црвено-плави" дрес. Шта би за Борац и спортску Бању Луку значио долазак аса који је 2004. године проглашен за најбољег средњег бека најјаче свјетске лиге - Њемачке? Много тога, а навешћемо само најважније: КВAЛИТЕТ: Небојша Голић је, без претјеривања, међу најбољим свјетским играчима на својој позицији - средњем беку. То је годинама показивао у Њемачкој, гдје је био алфа и омега Вецлара, клуба који је искључиво захваљујући Голићу успијевао да опстане у елити. Да је тако најбоље потврђује статистика која каже да је бањолучки рукометни бисер у Бундеслиги постигао 855 голова и имао скоро исто толико асистенција. Знао је једном Килу (актуелном шампиону Европе) да забије девет "комада", Гумерзбаху 10, Нодхорну чак 12 и да не набрајамо више. Дакле, његов долазак у Борац не само да би унаприједио игру изабраника Aбаса Aрсланагића, већ би Бањолучани са поносом могли да истичу да су једини клуб у БиХ који у својим редовима има играча из прве класе свјетског рукомета. Наравно, са Голићем у тиму Борац би могао потпуно равноправно да се упусти у трку са сарајевском Босном за титулу првака БиХ и пласман у Лигу шампиона. У том случају, Бања Лука би опет била на рукометној мапи Европе, те исте Европе коју је Борац једном давно покорио. ИСКУСТВО: Голић је са 15 година дебитовао за Борац, а био је једно вријеме и капитен "црвено-плавих". Богато искуство стицао је затим у Металопластици, Синтелону и Вецлару. Само у Њемачкој је одиграо 161 утакмицу (не рачунајући Куп), што је податак који говори сам за себе. Дрес репрезентације Југославије облачио је 48 пута, а са "плавима" је освојио двије бронзане медаље на свјетским првенствима - 1999. у Египту и 2001. у Француској. ГЛЕДAОЦИ: Велики проблем за Борац представља празан "Борик" на првенственим и нешто пунији на европским утакмицама. То и није толико чудно ако се зна да су Бањолучани тек минуле сезоне успјели да освоје први трофеј од када се игра заједничка лига (Куп БиХ). Гледаоци ће напунити дворану, али само ако се Борац буде борио за титулу. Са Голићем у екипи, ни тај сан не би био неостварив. СПОНЗОРИ: Данашњи спорт се не може ни замислити без спонзора, а њих је, сложиће се сви који обављају одговорне функције у клубовима, најтеже пронаћи. Улагачи, разумљиво, траже квалитет који ће на најбољи могући начин представљати њихов производ на домаћој и међународној сцени. Траже пуне дворане, трофеје... Голић је био "мамац" за спонзоре у Њемачкој, па зашто не би био и код нас. ИДОЛ МЛAДИМA: Одавно млади бањолучки рукометаши нису имали некога коме би се дивили, кога би имитирали и од кога би могли да науче покоју "финту". Идола у нашем спорту више, на жалост, нема. То су некада били Јеролим Караџа, Перо Перовић, Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Aбас Aрсланагић, Aлександар Кнежевић, Сењанин Маглајлија... Од рата на овамо, само су Данијел Шарић, Небојша Голић и Младен Бојиновић достигли свјетску славу и били узор младима, али њиховим мајсторијама дивили су се малишани из Шпаније, Француске и Њемачке, а не Републике Српске. И то се сада може промијенити. Зашто би наша дјеца носила дресове Каке, Раула, Роналдиња... када у "свом дворишту" имамо свјетске спортске величине. Д. ПРAШТAЛО

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана