У Хагу ништа ново

У Хагу ништа ново
Жарко Марковић
01.02.2019 13:30

Правосудна накарада некада звана Хашки трибунал, а данас Међународни резидуални механизам, и у посљедњим мјесецима свог постојања настоји да оправда тај епитет.

Посљедњи је случај судије Кристофа Флигеа, који је у њемачким медијима изразио забринутост, јер би, ето, судија Жан-Клод Антонаети могао да утиче да другостепени поступак против Радована Караџића и Ратка Младића, јер је из жалбеног вијећа изузео Теодора Мерона, Кармела Ађијуса и Љу Даћуена, судије са позамашно спорном хашком прошлошћу, чије биографије краси сплет нечасних одлука.

Исти тај Мерон, на примјер, био је у жалбеним вијећима у предметима против Насера Орића, Рамуша Харадинаја, те Анте Готовине и Младена Маркача. Сва три су завршена ослобађајућим пресудама, чиме је Трибунал до танчина оголио своју природу, а, погађате, Мерон је у свим случајевима, без устручавања, гласао за, омогућивши тако Готовини да се посвети пецању, Орићу да постане војнополитички аналитичар у федералним медијима, а Харадинају да постане такозвани премијер самопроглашеног Косова.

Отуда не би требало да чуди што су чланови тимова одбране Караџића и Младића Кристофа Флигеа означили као мегафон Теодора Мерона.

Имајући на уму антисрпску праксу хашких правосудних институција мало је оних, изузимајући чланове тимова одбране, дакле професионалце, који мисле да ће Антонаетијева одлука било шта да промијени у овим случајевима. Јер, и Караџић и Младић проглашени су кривим и прије суђења, а сам поступак претворен је у фарсу у којој није недостајало ни скривања докумената, ни игнорисања постојећих и измишљања наводних нових доказа.

Али, нервоза судије Флигеа сигурно није безразложна.

Другостепена пресуда Караџићу и Младићу биће нови замајац за покушаје уређивања унутрашњих односа у БиХ, па ће ствари попут сулуде иницијативе за промјену имена Републике Српске добити нови, квазисудски, вјетар у леђа.

Хашке пресуде већ годинама аргумент су разним политичарима, приученим аналитичарима, блогерима и твитерашима у промашеној намјери доказивања “злочиначког” или “геноцидног” карактера Републике Српске. Свака одлука другачија од првостепених пресуда Караџићу и Младићу таквима избија из руку кључни аргумент за њихове тезе и тираде. Зато су они забринути због Флигеових најава. И зато га подржавају.

А у суштини, какве год да буду другостепене пресуде, срамота Хашког трибунала ће остати као историјска чињеница, као, у осталом и факт да ни близу није остварио оно што су, бар на папиру, замислили његови оснивачи - да донесе помирење. Напротив.

Колумне Коментар дана