Плагијаторски "подвиг" КОБИС-а: Перфидна идеолошка ујд

Глас Српске 15.09.2007 00:00

Пише Мирјана Влаисављевић

ПОСЉЕДЊИ плагијаторски подвиг КОБИС-а (каталога Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса) Националне и универзитетске библиотеке БиХ да српске националне писце Петра Кочића и Бранка Ћопића подведу под писце који пишу тзв. босанским језиком најрјечитији је доказ да се тзв. босанска нација треба да створи управо на српској култури, књижевности и језику. Другим ријечима, српски народ у БиХ, према геостратезима глобализма као актуелног свјетског поретка, пројектован је да за корист владара свијета и њихових полуконспиративних центара узида своју језичку, културну и духовну баштину у вјештачки креирани национални идентитет тзв. босанске нације чиме се безочно, силама уцјене и отимачине, гази прокламовани принцип суверености народа српског гарантован Дејтонским мировним документом. Као србисткиња, српски филолог, потписник Слова о српском језику као језичком законоправилу српскога народа по коме су - српска култура, књижевност и језик недјељиви, по којем се српски језик подудара са штокавским нарјечјем и обухватају сав српски народ без обзира на вјероисповијест, без обзира на то да ли се служи екавском или ијекавском изговорном варијантом, да ли пише ћирилицом или латиницом - одлучно протестујем против ове посљедње перфидне идеолошке ујдурме са нескривеном политичком позадином, против на мала врата најављеног културног геноцида који нам се спрема, а чији је циљ расрбљавање Срба православаца, затирање њихове етничке самобитности на просторима БиХ, тиме што ће им се друмско-разбојнички узурпирати камени међаши наше културне баштине, наши не само писци, већ и национални трибуни, и узидати у темеље вјештачке босанске нације. Утолико, постављам отворено питање бошњачким прозелитским демагозима: од кога то научисте технологију злочиначког пројекта вјештачког креирања босанске националне свијести од Срба православаца, технологију стварања бошњачке памфлетске историографије, коју преименовасте у босанску, као што урадисте и са називом језика, који издвојисте из српске штокавице прво на конфесионалној, па потом на територијалној основи - ако не од хрватских псеудоисторијских митоманских еквилибриста, оних који су у сто педесет година провођеном ватиканском пројекту над Србима успјели да од Срба-католика створе хрватизоване католике и новопечене етничке Хрвате. Зашто у каталог КОБИС-а не уписасте прво хрватске писце већ узурпирасте, као "освједочене демократе", чак и оне који су се за живота јасно декларисали као српски писци, попут Меше и Aндрића, а декларисали су се као српски, управо зато што су имали свијест о томе да се припадност једној књижевности мјери према језику, а не према вјери, јер је то становиште кога се и данас придржавају сви европски народи, изузев, на жалост, вас Бошњака. Зашто хоћете да "побосанчите" само српске писце, ви културидеолози из "већег" ентитета? Побосанчите Крлежу, тог језуитског циника, јер је он највише придонио митоманској историографији по којој су муслимани потекли од богумила - само да не бисте, којим случајем, потекли од Срба. Зашто вам треба Ћопић, мој земљак из родних Хашана коме су ратни вандали из бошњачког народа срушили родну кућу, цркву и школу у којој је учио слова, митраљирали споменик и унаказили га зеленом бојом, а на његов поздамент пред школом - ставили заклану волуњску главу? Очигледно, треба вам његово дјело, али не и његово српско самоосјећање, као што вам је требао српски језик, али не и његово име. Знате ли шта радите, а радите, одмах да вам кажем, туђи посао, у корист своје штете, а након што сте самопроглашењем босанског језика, у настојању да створите што више диференцијалних црта према српскоме језику, до те мјере кроатизовали и унаказили српски језик да га слободно можемо именовати сарајевском варијантом хрватскога језика! На томе језику, поуздано тврдим, није писао ни Кочић, ни Ћопић, Меша ни Aндрић а ни Aлија Исаковић, ма колико се упињао! Да закључим: босански језик и босанска књижевност још су једна вјештачка креација ватиканског "поповског генералштаба" предвођеног језуитима, производ су римокатоличке црне духовне легије у њеном прозелитском продирању на српске, а шире, источноевропске просторе, а босанство, попут илирства и југословенства, само прва фаза након које ће, по принципом - чији језик, онога и земља, доћи до припајања босанског језика и босанске књижевности - хрватскоме језику и књижевности. На дјелу је, ваља јасно нагласити, свеобухватни инквизиторски програм кроатизације Бошњака који сами Бошњаци здушно подупиру и спроводе, овога пута над Србима. Зато, упамет се Срби, или што каже српска народна пјесма: Ој, Србине, чувај своје име!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.