Мој град: Земљо, мајко...

Глас Српске

Срђан ШЕКAРA

ИAКО су многи са подсмијехом и гласним чуђењем прихватали својевремену израду стратешког документа о развоју аграра на подручју општине Пале, чини се да је овај "папир" пронашао снажно упориште управо тамо гдје је и требао - на терену и међу овдашњим пољопривредницима. На такав закључак упућује и једноставна спознаја да је производња млијека на нивоу какав се одавно не биљежи на овом подручју. Податак да је само ове године у Палама купљено петнаестак трактора, до јуче је био готово па у сфери научне фантастике. Не, није се промијенила клима, а нису ни људи, али јесте приступ локалних органа власти, који су, без обзира на подметања и неутемељене критике, махом оних којима је то и једини посао, коначно стали иза документа који су креирали и добро осмишљеним стимулативним мјерама напросто указали људима да се сјете како имају земљу и како уз мало труда на њој и од ње могу солидно да живе. Они који су све донедавно гласно критиковали замјеника начелника општине Пале Млађена Ћеремиџића, па и његову бритку изјаву (иза ње и данас стоји) да је кроз организовану пољопривредну производњу најлакше створити претпоставке за одрживо запошљавање, ових би се дана могли малчице угристи за језик, јер на домак градића у којем живе већ постоје мљекари који дневно испоручују на стотине литара млијека и намјеравају да шире производњу, удружују се и послују, како се то чини у напредним земљама Европе. Да би производња била напредна, неопходне су и повољне подстицајне мјере, а општина Пале их је знала осмислити, тако да ће само кроз овогодишњи програм, који је усаглашен са сличним мјерама републичке Владе, бити омогућен пласман два милиона марака, практично, бескаматних кредитних средстава у пољопривреди. Промијениће то, сасвим је сигурно, пољопривредну карту овог краја и производњу здраве хране са папира и листе жеља преселити на њиве и имања, која су напросто жељна "руку и мотике". - Земљо, мајко - говорили су у неким прошлим временима, а слична би се прича могла причати и у будућности, јер је све више људи у овом крају који у повратку на властита имања виде и шансу за неки нови почетак и пристојнији живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана