Selektivna potraga

Selektivna potraga
Anita Janković-Rečević
12.01.2019 15:46

Nadležni u BiH 24 godine, koliko je prošlo od okončanja ratnih dejstava na ovim prostorima, ne uspijevaju da ublaže bol hiljadama porodica koje već dvije i po decenije bezuspješno tragaju za svojim najmilijima.

Na spisku nestalih nalazi se 6.586 ljudi, od čega srpske porodice tragaju za 1.662 pripadnika Vojske Republike Srpske i civila.

Zbog te situacije prst je najviše uperen u Institut za nestala lica BiH, koji je osnovan prije deset godina s ciljem da nesrećnim porodicama pruži informacije o njihovim najmilijima, nađe ih i identifikuje. Međutim, pomenuta institucija nikako da krene u realizaciju tih ciljeva, pa je tako od 2008. godine do danas uspjela da identifikuje svega 384 lica srpske nacionalnosti. Ako nastave tim tempom, posao neće završiti ni u narednih 50 godina i brojne srpske porodice tako nikada neće saznati šta se desilo sa njihovim najmilijima.

Na samom početku rada Instituta formirani su projekti za Podrinje i Krajinu koji su se bavili traženjem isključivo Bošnjaka, a takva praksa nastavljena je i u kasnijim godinama rada.

Da Institut, čije je sjedište u Sarajevu, nema namjeru da pomogne srpskim porodicama, pokazuje podatak da je Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica RS za 13 godina uspio da pronađe i identifikuje 3.454 pripadnika srpske nacionalnosti.

Iako predstavnici udruženja porodica stradalih iz RS i srpskih predstavnika u Institutu godinama upozoravaju da ta institucija radi selektivno i da se prednost u traženju nestalih daje pripadnicima drugih nacionalnosti nauštrb srpskih žrtava, stvar se ne pomjera sa mrtve tačke.

Porodice nestalih Srba su zbog brojnih opstrukcija, odugovlačenja provjera informacija o nestalima, laži i skrivanja dokaza bile primorane da tuže BiH Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali ni to nije animiralo Institut da krene sa radom na ekshumacijama nestalih Srba. To jasno pokazuje da je Sarajevo pošteđeno svih kritika međunarodne zajednice i evropskih zvaničnika, bar kada su u pitanju interesi srpskog naroda.

Postavlja se pitanje šta će nam uopšte takav institut koji nije u stanju da izvrši osnovne zadatke zbog kojih je i osnovan. Institucije koje ne rade ništa na traženju nestalih i identifikovanju tijela treba ili da se osvijeste, rade posao za koji su plaćene ili u suprotnom ne treba ni da postoje. Ovakve kakve jesu ne trebaju nikome, a najmanje porodicama nestalih koje proživljavaju pravu agoniju već 24 godine. Predstavnici Srba u Sarajevu moraju se izboriti za reformu Instituta ili vraćanje nadležnosti na nivo entiteta, u suprotnom, noževi zariveni u srca porodica nestalih trajno će im nanositi bol. 

Kolumne Komentar dana

© Glas Srpske 2012 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica