Хроника Сајма књиге, школског прибора и канцеларијско

Глас Српске 14.09.2007 00:00

Пажњу посјетилаца сајма привукао штанд Епархије рашко-призренске, на којем се поред капиталних издања нуде иконе, кандила, компакт дискови духовне музике

ТРЕЋИ дан Међународног сајма књиге у Бањој Луци протекао је у знаку промоције нових издања. Бањолучка подружница Удружења књижевника Српске представила је наслове који су објављени у овој години. То су дјела Ранка Прерадовића, Слободана Бошковића, Ранка Павловића, Миљка Шиндића, Зорана Костића, Михаила Орловића, Слободана Јанковића, Драгана Врућинића, Велимира Савића и Драгана Зећа. Представљен је и часопис за књижевност и културу "Књижевник". Пажњу посјетилаца сајма привукао је штанд Епархије рашко-призренске, на којем се поред капиталних издања нуде иконе, кандила, компакт дискови духовне музике. - Потрудили смо се да уредимо штанд и сценографијом призовемо што више људи да погледају шта смо то ново припремили. Протеклих годину дана појавила су се мултимедијална издања, ДВД-еви о манастирима рашке области. Имамо око 160 наслова, књига и публикација. Надам се да ћемо на достојан начин репрезентовати колијевку српства и српског народа подручја са којег сви Срби потичу у ближој или даљој историји - рекао је предсједник Удружења "Пријатељи манастира Ступови" у Расу Југослав Кипријановић. Он је додао да је Косово и Метохија извориште сваког напретка и сваког добра и благослова Божијег. Љубитељи књиге задржавају се и испред штанда Удружења издавача Републике Српске, на којем излажу Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Бање Луке, Билеће, Теслића, Градишке, Тузле, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева, "Aрт принт", "Бесједа" и Слово" и Бање Луке. - Овогодишњи сајам је јако добро организован. Бољи је од претходног. Задовољни смо посјетом. Очекујемо да ће највише посјетилаца бити у петак и суботу, када школе организовано долазе на сајам - рекао је директор издавачке куће "Aрт принт" Милан Стијак. Задужбина "Петар Кочић" заинтересовала је читаоце најновијом књигом Ивана Ловреновића под називом "Путовање Ивана Фране Јукића". Понудом књига задовољни су и најмлађи читаоци. Сликовнице, бојанке, мале енциклопедије, богато илустроване, лако су нашле пут до својих малих књигољубаца. Свака птица својој књизи јури. Н. СИМИЋ-ЖЕРAЈИЋ НAГРAДЕ Књиге се разгледају, али и купују. На већини штандова продају се по сајамском попусту од 10 до 50 одсто. У току трајања сајма биће промовисана најновија издања, а највредније књиге добиће награде које носе имена манастира у Републици Српској: "Моштаница" за издавачки подухват, "Липље" за савремену књижевност, "Гомионица" за дјечију књижевност и "Ступље" за његовање православне традиције и духовности. У жирију су књижевни критичар мр Душко Певуља, предсједник и др Зоран Aрсовић и мр Петар Пенда, чланови. ПРОМОЦИЈЕ Издавачка кућа "Принцип Бонарт Прес" из Београда данас у 17 часова у сајамској хали за промоције представиће "Нечујна звона", хришћанско насљеђе Космета. Ријеч је о капиталној богато опремљеној књизи, аутора Зорана Богавца. О књизи ће говорити главни и одговорни уредник "Принцип Бонарт Преса" Мишо Вујовић, ђакон Јован Пламенац, главни уредник радија "Светигора" и новинари Ненад Новаковић и Бранислав Матић. Књига говори о хришћанском насљеђу Косова и Метохије, о драгоцјеној духовној, културној и умјетничкој баштини коју су Срби оставили хришћанској Европи. "Реч је о коренима трагедије која се поново расцветава испод покрова стерилних дипломатских фраза и насмешене безочности 'високе политике'. Цркве руше, минирају и пале, фреске су изложене пропадању, иконе рањаве ножевима, најзначајнијим српским споменицима не може се прићи од бодљикаве жице, нестају крстови и гробови, људи и градови, једна блистава миленијумска култура и они који су је стварали", записао је Мишо Вујовић. НОВA КЊИГA ИВAНA КЛAЈНA И МИЛAНA ШИПКЕ Подстицај учењу латинског "Страни изрази и изреке", назив је нове књиге Ивана Клајна и Милана Шипке, која је објављена у библиотеци "Популарна лингвистика", у издању "Прометеја" из Новог Сада. "Као што је у Великом речнику страних речи и израза дат до сада најпотпунији попис и опис страних речи које се користе у српском језику, тако се и у овој књизи даје врло подробан попис и опис страних, углавном, латинских изрека које се сусрећу у говору и у текстовима на српском језику, опремљен преводом и коментарима о околностима настанка и употребе, без чијег познавања многе од изрека губе део свога смисла", записао је дописни члан Српске академије наука и уметности Предраг Пипер. У културама са дугим трајањем и непрекидном традицијом збирке сентенција, записао је академик Никша Стипчевић, биле су веома популарне и радо читане. - Тако је било нарочито у земљама у којима су латински језик знали образовани људи. Ова књига такође садржи највећи број изрека управо с латинског подручја, чиме се на најбољи начин подстиче учење латинског подручја, данас толико занемареног у нас - навео је Стипчевић о књизи. Н. С. Ж. УТИСЦИ ПОСЈЕТИЛAЦA Ранко Рисојевић, књижевник: - Први утисци о Сајму књиге су изузетно позитивни. Сајам је бољи од претходних, а он ће наћи своје право значење и величину кад се изнађе и адекватан простор, када сузбијемо пиратерију и сведемо на нормалне односе уличну продају. Има шта да се изабере за библиотеке у Српској и покушаћемо наћи начин како да то и купимо. Боро Капетановић, пјесник: - Врло сам задовољан сајмом. Избор књига је изузетан, од стручне до популарне литературе. Једино књига поезије има најмање, али поезија и није за сајмове. За сајмове су, углавном, проза, есејистика, енциклопедије, стручна литература, белетристика..., а тога има довољно на сајму. Остоја Ђукић, професор: - Носим позитивне утиске са сајма. Има различитих наслова из свих области, много енциклопедијских издања, белетристике и књига из свих осталих области. Понуда је разноврсна и задовољава потребе посјетилаца. Међутим, куповна моћ становништва није на висини и не може се рећи да је одзив купаца огроман. Поједине наслове биљеже у своје свеске, а куповину остављају за боља времена. Текст и снимци Х. Д. БОРКОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.