Приче о правосуђу

Приче о правосуђу
Ведрана Кулага
27.04.2019 15:04

Правосудни систем у БиХ годинама је на мети оправданих критика иако би требало да буде један од најјачих стубова у свакој земљи, што у оваквој БиХ није случај.

Примјера који говоре у прилог томе је превише. Довољно је да се зна да још у ладицама стоје предмети са доказима о почињеним ратним злочинима који су им стигли прије доста година. И велико је питање, нажалост, да ли и када добити свој епилог ако овакав однос према тим тешким и болним данима буде настављен и у наредном периоду.

Поједини чланови породица настрадалих полако посустају и не треба им то замјерити јер вријеме чини своје. Свједока мучких дана из деведесетих је све мање, али и оних који траже правду. Бројне мајке су отишле у црнини с овог свијета, док се надлежни играју мачке и мише са стратегијама и другим документима који треба да допринесу помирењу и суживоту.

Предмети ратних злочина само су један сектор у правосуђу. Друга прича су, на примјер, случајеви привредног криминала, корупције, трговине људима, дрогом и оружјем.

Посљедњи пресјек стања у евиденцијама је показао да преступници за нека од тих кривичних дјела махом добијају мизерне затворске казне или буду “осуђени” на условну казну послије које се готово редовно поновно враћају на “мјесто злочина” и онда се хватамо за главу и питамо како је могуће да се тај и тај поново нашао с друге стране закона.  

У трећој причи кључне улоге могле би да играју судије и тужиоци са једне, а неријешени предмети са друге стране позорнице. Најновији извјештај који је објелоданио Високи судски и тужилачки савјет БиХ показао је да стање у том сектору напредује, али недовољно јер епилог чека још више од 300.000 предмета.

У застару је отишло неколико стотина предмета јер правосуђе из којекаквих разлога није успјело да у законском року, који досеже и 35 година, дође до починилаца разних кривичних дјела или осумњичених, тако да они сада могу слободно да шетају њима добро знаним градовима и улицама у којима су нашли спас. Далеко од очију и досега домаћег правосуђа.

Одређена оправдања домаћег правосуђа могу се подвести под оправдана, али је сасвим јасно да је крајње вријеме да правосудне институције и они који у њима раде и све приче буду доведене до краја.

Вријеме полако тече и узима свој данак, а епилог свих тих прича не смије да буде само застара.

Превише тога је на леђима правосуђа да би могли себи да дозволе тај луксуз. И са људске и са професионалне стране.

Колумне Коментар дана