Коријени геноцида (14)

Глас Српске
Коријени геноцида (14)

Стјепан Месић соколио је хрватску проусташку емиграцију у Aустралији 1992. године говорећи поводом дана нове хрватске државности да су у Другом свјетском рату Хрвати два пута побиједили.

Историчар, др Иво Голдштајн, син Славка Голдштајна, гостујући на београдској БК телевизији, бранио је не само минимизовање жртава Јасеновца, већ отворено тврдио да бивши заповједник јасеновачких логора Динко Шакић није могао бити осуђен за геноцид, "јер се утврдило да је убио само два заточеника"! Др Иво Голдштајн тако говори иако сам изјављује да као главни рецензент нове поставке "није ни знао да му је управа Спомен-подручја Јасеновац поставила суперрецензента, а његове стручне примједбе је директор те установе Наташа Јовичић назвала злонамјерним". Ни др Aндрија Aртуковић, министар усташке полиције НДХ, није пред Загребачким судом ни оптужен, суђен ни осуђен за злочине геноцида, већ за "обично убиство". Поменути др Јосип Јурчевић, знанствени сурадник Института друштвених знаности "Иво Пикар" у Загребу и професор сувремене повијести на Хрватским студијама Свеучилишта у Загребу, негира да је "у Јасеновцу почињен геноцид над Србима": НДХ "типични тоталитарни режим, примјењивао је тоталитарне методе (укључујући логоре, међу којима је Јасеновац свакако био највећи) према свим становницима који нису хтјели толерирати тај режим, а таквих је било доста, укључујући и Србе. У Јасеновцу нису жртве били само Срби, него и Хрвати и припадници других народа, и не може се рећи да је искључиво према Србима провођена таква политика..." Ова изјава је објављена у вријеме обиљежавања 61. годишњице пробоја заточеника Јасеновца 2006. у београдском Данасу под насловом Научна истина о злочину и жртвама, с поднасловом Да ли је у Јасеновцу извршен геноцид над Србима. Величање усташтва На развалинама друге југословенске државе хадезеовска Хрватска отворено ревидира историју претварајући јасеновачки систем клероусташких логора геноцида у Спомен-подручје холокауста. На прослави дана нове хрватске државности у спортском центру Хомебусх у Сиднеју, крајем маја 1992, главни говорник био је Стипе Месић: "Ми смо створили државу након 900 година, али нису тих 900 година Хрвати мировали. Упорно су увијек били за хрватску ствар и хрватску државу. Па у Другом свјетском рату Хрвати су побиједили 1941. године када су 10. травња прогласили хрватску државу. Јер Хрвати нису ту државу прогласили зато што су фашисти него зато што су имали природно и повијесно право на државу. Aли резултати Другог свјетског рата су познати, а познато је и то да су Хрвати и други пут побиједили у том рату јер су се нашли заједно са савезницима за побједничким столом. И они који сматрају Хрвате да су били с друге стране, који желе придобити те савезнике и блатити хрватско дјело морамо им рећи - Хрвати су били за хрватску државу, а Хрвати нису ратовали само ни за бијеле ни за црвене барјаке, они су ратовали за црвен-бијели-плави барјак...", каже Месић и наставља: "Ово што скроз траже од Хрвата: 'ајде, идите клекнути на Јасеновац. Ми немамо пред ким што клечати, ми смо два пута побиједили, а сви други само једном. Ми смо побиједили 10. травња кад су Силе осовине признале хрватску државу и побиједили смо јер смо се нашли послије рата опет за побједничким столом." Два дана послије, 2. јуна 1992, Стипе Месић је отворио највећи хрватски клуб Пунцхбоњл у Сиднеју и том приликом рекао: "... они који су тјерали Хрвате из домовине управо су имали циљ стварање Велике Србије... Тај програм за Велику Србију који се створио за вријеме Државе Михаиловића, управо се сада остварује... Ослободили смо двије трећине хрватског територија, а богами ослободит ћемо и осталу трећину Хрватске. Не само ту једну него заједно с муслиманима ослободит ћемо и Босну и Херцеговину јер Хрватска не може без Босне и Херцеговине нити Босна и Херцеговина може без Хрватске... Видите, тај рат који многи не разумију... међународна заједница га зове грађанским ратом... то није грађански рат. Код нас је само агресија. Aгресија Србије и њихове армије против Хрватске и БиХ, и то морамо рећи свима... Ради се о једном злочину... Aгресији... Уништењу несрпских народа да би се створио нови простор за њихову Велику Србију... Милошевићу сам рекао да се са злочинцима не рукујем. Четничке хорде из Србије и Црне Горе пљачкају... Увијек мисле да су у праву ако хоће туђе... Ми се боримо за своје територије, а они се боре за туђе... Још немамо довољно оружја да се боримо против Срба... Ми ћемо рат добити до краја... Они сада пуцају... изазивају нашу војску... ако се Срби не повлаче унаточ свјетским силама, тражит ћемо свјетске силе... Дотле ћемо се ми наоружати... Немојте мислити да ми поштујемо ембарго... Ми ћемо у том случају кренути кад ми одлучимо... У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили и ми немамо разлога ником се испричавати..." Транскрипти у новинама (Загребачки "Вечерњи лист" је 11. децембра 2006. године објавио транскрипте два говора Стјепана Месића, одржана у Сиднеју крајем маја и 2. јуна 1992. Прије тога у дневнику ХТВ-а емитовани су дијелови говора, због чега су уредници дневника смијењени.) Предсједник Републике Хрватске Стјепан Месић је потврдио ове наводе: "Не искључујем могућност да сам у вријеме када је Хрватска била суочена с агресивним Милошевићевим великосрпством, понесен расположењем што је тада владало у хрватском водству, а које се на много начина манифестирало у јавности, могао изрећи нешто попут онога што је приказано у тих синоћ виђених 30 секунди." "Главни уредник информативног програма ХТВ-а Владимир Рончевић донио је одлуку у недјељу (10. децембра 2006) да Данко Дружијанић и Горан Ротим неће уређивати и водити Дневник до окончања поступка утврђивања одговорности пред Етичким повјеренством ХРТ-а јер је Равнатељство у недјељу закључило да је информација о спорним изјавама предсједника Стјепана Месића деведесетих у Aустралији у којима се наводно велича усташки покрет преузета некритички, непрофесионално обрађена и сензационалистички пласирана..." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана