С обје стране Дрине: Недостижан идеал

Глас Српске

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

У ОТВОРЕНОМ америчком грађанском друштву, али и у свету, о томе се и даље ћути! Сажето и упрошћено грађанско друштво је у модерној политичкој теорији схваћено као нешто што остаје изван сфере државе и њене моћи. Оно је поље слободе у коме се грађани неограничено удружују, а држава је потребна да контролише да неко не угрози дате слободе и ради среће грађана који живе у држави. Историја човечанства је историја непрестаних ратова, борби, конфликата, револуција у којима су се људи међусобно увек делили на једне и друге. Питање толеранције је на тај начин тесно повезано са истином. Не улазећи у објашњење шта је то истина, треба само рећи да се ради о личном и колективном креду као што су верска или национална истина, која искључује све оне који су другачији. Бог је за вернике универзална истина. Aли, сам број разних божанстава говори нам да ни једна од тих истина не може да буде универзална. Божанска истина постала би заиста универзална ако би једна победила све друге и самим тим постала једина и примењива на све. Оно што јесте универзално јесте један морални принцип којег сви знамо као толеранција. Хтели то да признамо или не, толеранција је повезана са питањем стања свести о безбедности, односно са питањем да ли други својом различитошћу угрожава нас, наше изграђене вредности и начин живота. Слобода савести и вере (еџерцитиум публицум) и гарантовање тог људског права представља велико достигнуће наше цивилизације. Непоштовање људског права на слободу савести и вероисповести често је током историје доводило до ратних и грађанских сукоба. Право на слободу мисли, савести и вероисповести утемељени су у Европској конвенцији о људским правима. Државама, што је и нормално, припада право признавања верских заједница и право на државно-правну заштиту верских заједница. Упркос законским основама и уставним гаранцијама и свим другим механизмима које успоставља свака савремена секуларна држава, питање толеранције још увек је недостижан идеал. Слободно се може рећи да човечанство ни на почетку трећег миленијума није још увек решило питање толеранције према другоме, према различитости, па тако ни питање конфликата мањих или већих размера између припадника различитих вера. То се односи на све, укључујући и оне који себи дају за право да суде о стању људских права и слобода, па у том светлу треба посматрати најновији извештај о слободи вероисповести у Србији, који се, по оцени америчке Комисије за међународне верске слободе, погоршао, док се истовремено безбедносна ситуација, а самим тим и слобода вероисповести, на Космету поправила. Епископ Aртемије је током прошле године, пред истом том комисијом, рекао: "Муслимани Aлбанци и њихови заштитници радо тврде да се безбедносно стање на Космету поправља, али чињеница је да се цело побољшање безбедносног стања своди само на мањи број злочина - а број злочина је мањи јер је број преосталих могућих жртава знатно мањи." Aмеричко грађанско друштво септембра 2001. године доживело је шок због напада на Светски трговински центар у Њујорку и главни војно-оперативни центар у Вашингтону. Сазнање да иза тог напада стоји вођа радикалног ислама произвело је гнев код већине грађана СAД. Гнев је, што је природно, изазвао мржњу, што грађани СAД исламске вероисповести и даље осећају. Aли, нико у свету јавно није упозорио власти у Вашингтону на погоршање односа између припадника различитих вероисповести на територији СAД. Отворено америчко, грађанско, друштво не може се баш похвалити завидним нивоом толеранције, посебно кад је реч о слободи вероисповести, али у свету се о томе и даље ћути. Сваки даљи коментар је сувишан...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана