Уздуж и попријеко: Лет изнад кукавичјег гнијезда

Глас Српске 27.09.2007 00:00

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

ДA је послије дугих прекоокеанских летова неопходан извјестан период аклиматизације и прилагођавања локалним условима, на најбољи начин су показали и доказали Рафи Грегоријан и једно сарајевско гласило. Јер, неке од изјава које је у овом медију Грегоријан себи дозволио, могу да прихватим само као могућу посљедицу његовог заморног лета изнад овог нашег кукавичјег гнијезда. У којем нас такође подвргавају разноразним терапијама и седативима на бази европских и трансатлантских интеграција, а без обзира на могуће контраиндикације. A можда се и Рафи превише пожелио новинара, камера и осјећања личне важности, који су му тако силно недостајали у Вашингтону. Зато је одмах по повратку самопоуздања, за наведено гласило изјавио како "огромна већина грађана БиХ жели њен улазак у ЕУ и НAТО интеграције, а политичари то блокирају и користе нетачне аргументе како би обманули људе у објашњењима зашто нема договора о реформи полиције". A "упитан који су то нетачни аргументи и лажи", Грегоријан је "без увијања упро прстом у Хариса Силајџића, али и Милорада Додика", за које су му "у Вашингтону рекли како сматрају да не желе договорити реформу полиције јер не желе у ЕУ" ... Е, на овом мјесту сам застао. Да и ја сам себе нешто упитам, а све са три прста подбоченом главом. Јер, огромна већина грађана БиХ је гласала управо за Хариса Силајџића, али и Милорада Додика. Да ли онда испада да та огромна већина такође није за ЕУ и НAТО интеграције ? Или можда огромна већина БиХ грађана живи у Вашингтону? Да ли је могуће да познајем искључиво политичаре, јер се огромна већина мојих пријатеља, комшија и познаника такође изјашњава против реформе која подразумијева нестанак полиције и МУП-а Републике Српске? Значи ли то да су "људи" само они који ову реформу подржавају и једва, и то баш такав договор, чекају? A од Грегоријановог шамара ми пред очима пуче и једна друга истина: Како је онда могуће да се за полицијску и остале реформе свим силама избјегава референдум, а да се инсистира на њиховој "проведби" искључиво путем политичара, и то баш онаквих каквим их окарактериса млађани Грегоријан? По оваквој логици, испада да су наши политичари "лидери" само када пристају на реформе, а варалице и вуцибатине у супротним ситуацијама. У оваквој ситуацији, грађани имају непромјењив положај: њихово је да поступе онако како се договоре домаћи и страни фактори, па били они лидери или оно друго. A Грегоријаново је да са собом вуче батину и истом пријети. И да нас, ако треба, и том батином спроведе у европску земљу обећану. Па шта кошта да кошта. Нас, али не и њега, Лајчака и остале мисионаре који су нас дошли "уљудити", односно за њихове реформе припремити. И који у тренуцима кризе походе горе бриселске и вашингтонске, одакле се враћају са таблицама стандарда и принципа по којима је батина једино што из раја европског за нас излази. И са заповиједи да себи не чинимо другог лика или идола до Олија Рена, који је те принципе шест дана "смишљао", а седмог сјео да мало отпухне. A да се Власи не би досјетили, Грегоријан је мало загаламио и око некаквог закона о гасу, чијим задржавањем Српска "настоји осујетити развој државе БиХ"... Зато предлажем да коначно пустимо гас Грегоријану и држави БиХ, како бисмо сви дошли до мало свјежег даха на овом мукотрпном успону ка Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.