Само да Стево оздрави

Глас Српске 20.09.2007 00:00

Ових дана се указала нада за лијечење у једној приватној болници у Параћину, у коју долазе специјалисти из Русије. Прва од шест операција је заказана за 4. октобар ове године

РИБНИК - Док његови вршњаци већ увелико иду у школу и тамо се друже, за шестогодишњег Зорана Јокића, из врбљанског села Страјинићи, питање је да ли ће икад упознати тај осјећај. Наиме, од рођења болује од церебралне парализе. Свих ових година његови родитељи Свјетлана и Стево обилазе докторе у нади да ће њихов син јединац оздравити. Ових дана се указала нада за лијечење у једној приватној болници у Параћину, у коју долазе специјалисти из Русије. Прва од шест операција је заказана за 4. октобар ове године. Када се, као петнаестогодишња дјевојка, Свјетлана заљубила и удала за Стеву Јокића, ратне 1993. године, ни слутила није да ће се живот са њима поиграти. Иако све ове године живе у слози и љубави, девет година чекали су на потомство. Свих девет мјесеци трудноће прошло је у реду, али сам порођај, у болници у Мркоњић Граду, био је тежак. - Беба је била крупна, имао је 4,8 килограма и рођен је на вакуум. Међутим, одмах по рођењу, дјечак је остао без кисеоника, а до Бање Луке је било далеко. У Бањој Луци су га смјестили у инкубатор, али било је касно, јер су, због недостатка кисеоника, остале посљедице на мозгу - прича Свјетлана. Свих ових година Јокићи у потрази за лијеком за своје једино чедо обилазе сва мјеста за која чују да им може помоћи. Од доктора до травара - али без успјеха. Молили су се и Светом Василију Острошком, у чијем манастиру су га крстили када је имао годину и по. Од тада, такође, Василија Острошког славе као завјетну славу. - Од једне рођаке чули смо за болницу у Параћину, у коју долазе доктори из Русије, и без размишљања отишли смо тамо - прича Стево и додаје да је видио и горе него што је случај са њиховим сином, а резултати су након лијечења били видљиви. - Тамо су му извршили потребне претраге и налази су дошли у Бању Луку. Према овим резултатима, требају му урадити шест операција, од којих би прва требало да буде урађена на ногама, а посљедња на мозгу - каже Стево. Међутим, за ове захвате Јокићима треба око 40 хиљада марака. - Нажалост, наше социјално не сноси трошкове лијечења у приватним болницама, па се за тај износ морамо сами снаћи - веле нам Свјетлана и Стево. В. КЕВAЦ ЖИРО-РAЧУН Јокићи се уздају у хуманост људи добре воље, како Рибничана, тако и свих читалаца "Гласа Српске". Сви хуманисти своје прилоге могу да уплате на жиро - рачун број 56210080187643-65 код "НЛБ Развојне банке", шалтер Рибник, са назнаком за хуманитарну помоћ, на име Јокић Стево.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.