Ни дугме нема ко да зашије

Ни дугме нема ко да зашије
Милијана Латиновић
29.09.2018 18:54

Привредници у Српској годинама упозоравају на недостатак квалификованих радника и апелују на надлежне да уписна политика што прије буде промијењена како не би дошли у ситуацију да на фабрике стављају катанце.

 

По свему судећи, ти вапаји су узалудни јер свакодневно слушамо да нема школованих возача, већ градске аутобусе возе пензионери. Обућарска индустрија на све начине покушава да стимулише будуће средњошколце да упишу обућарски смјер јер тог профила радника нема ни за лијек. Џаба бесплатни уџбеници, стипендије, обезбијеђена пракса и сигуран посао, никоме, изгледа, није до заната. Већина и даље машта о директорским фотељама и бијелим мантилима, али њемачким. Осим обућарских, полупразни су и текстилни погони, а шиваће машине увелико сакупљају прашину. И оно мало школованих занатлија што смо имали одавно су трбухом за крухом отишли преко гране јер тамо имају вишеструко веће плате и прилику да дјеци обезбиједе сигурнију будућност.

У предузећима која производе гардеробу истичу да већ имају мањак кадра, а немају кога да запосле. Примили би десетине нових радника, али заинтересованих нема. Дошли смо у ситуацију да бирои за запошљавање врве од економиста, правника, па и љекара, а да ципеле нема ко да прави, па ни дугме да зашије. У доброј мјери сами смо томе допринијели. Занати су годинама болна тачка нашег школства, а сви ми од малих ногу погрешно смо научени да по сваку цијену треба да упишемо факултет, да смо без дипломе нико и ништа и да су занати резервисани за лошије ђаке. И док смо се ми протеклих година стидјели занатлија, европске земље препознале су вриједне раднике и широм отвориле границе да добију квалитетну радну снагу. А ми и даље цупкамо у мјесту и, осим састанака, округлих столова и сто пута испричаних жалопојки, нисмо урадили бог зна шта. Да јесмо, не бисмо се хватали за сламку и надали се да ће неко бар из радозналости покушати да савлада шнајдерски занат.

Крајње је вријеме да они који кроје уписну политику ставе прст на чело и запитају се до када ћемо свјесно расписивати три пута више слободних мјеста на факултетима кад ни она на буџету нисмо попунили. Вријеме је да се занати врате у школе, па макар и на мала врата, јер без добрих занатлија напретку и развоју привреде не треба ни да се надамо.

Колумне Коментар дана